Astrološki esej o Njegošu : piše  Srbin

Veliko je zadovoljstvo i čast predstaviti Astrološki Esej o Njegošu iz pera gospodina Srbina

Nikola Stojanović

NJEGOŠ KAO ASTROLOG,

KOSMOLOG I TEOLOG (BOGOSLOV)

Navedeni stih izgovara Teodosija Mrkojević u Njegoševom spevu
"Lažni car Šćepan Mali".

Kakvo je etimološko (skriveno) značenje tog stiha?
 

  Danas je umesto reči bogoslovija, više u upotrebi reč teologija. Teologija je grčka reč sastavljena od dve reči: Teo-Bog, Božji i Logos-slovo, reč, nauka, pa otuda Bogoslovija - Božja reč, Božja nauka. A, kako reč «zvijezda» na grčkom jeste «Astro» to se veoma lako da zaključiti da je Njegoš učio Bogosloviju po Astrologiji.

 

  Ovaj stih, kao i još neki stihovi koji su pogrešno protumačeni od strane književnika i od nekih crkvenih velikodostojnika sprečili su kanonizaciju Njegoša za srpskog svetitelja. No to nije sprečilo Isusa Hrista da svog prijatelja Njegoša uvede u Carstvo nebesko. (Isus učenicima:"Više vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna sta radi gospodar njegov; nego sam vas nazvao prijateljima, jer sve sto čuh  od Oca svojega,objavih vam" Jn 15.15.)

Da bi se objasnila Njegoševa astrologija, kosmologija i bogoslovija (teologija) potrebno je prethodno sačiniti Njegoševu krštenicu (natalnu kartu). A, da bi se to uradilo neophodno je poznavati detaljno njegov život i delo. U njegovom slučaju to nije teško, jer je znamenit čovek i poznat u celom svetu. Njegov "Gorski vijenac" štampan je na našem jeziku u oko 150 izdanja,  preveden je na skoro sve evropske jezike, a od maja meseca 2004. i na japanski. Ipak, i u njegovom slučaju su hroničari, istoričari i književnici napravili čitavo zamešateljstvo, kao uostalom i kod mnogih drugih znamenitih ljudi.

Ovaj članak ima za cilj da rasprši sve dileme koje vladaju i danas oko tačnog datuma i godine rođenja Radivoja Petrovica, kasnijeg vladara i vladike Crne Gore, Petra II Petrovića Njegoša.

  Prosto je neverovatno da npr. Vuk Vrčevic, Njegošev pisar, kasnije sekretar kod kneza Danila, u svojoj knjizi «Život Petra Petrovića Njegoša» piše da se Njegoš rodio «u proljeće 1813. na Njegušima...». A, Božo Đ. Mihailović u knjizi «Njegoš» (šesto izdanje manastira Cetinjskog-Cetinje 1881.) piše: "Petar II Petrović Njegoš rođen je na Njegušima, u Crnoj Gori od oca Toma i majke Ivane (rod. Proroković), 1.(13.) novembra 1811. godine".

Njegoševi glavni savetnici, koji su bili  najduže uz njega, Medaković i Milaković zapisali su datum njegovog rođenja: 1. novembar 1813. godine po istočnom (julijanskom) kalendaru, ali to su učinili tek posle Njegoševog prestavljenja Gospodu Isusu Hristu. Sam Njegoš, bio je prinuđen da krije godinu rođenja, jer je na silu od strane saplemenika kao nezakaluđeren (nezamonašen) mladić od 17 godina, protivno svim kanonima Vaseljenskih sabora pravoslavne crkve, postavljen za naslednika Petra I Petrovića, na skupu glavara Crne Gore, na Cetinju 19. oktobra (1. novembra) 1830. godine.
 

  «A kada ga Stanko (Stijepov) uze za ruku i nazor odvede u crkvu da ga obuče u odore vladike Petra I, Rade se počne ustezati govoreći: "Ma, striko ako Boga znaš! Kako ću ja prije reda nedostojno na sebe vrći vladičine aljine?". No Stanko (obukujući ga): «Muč, tu! Grijeh na moju dušu! Našoj cnogorskoj raboti i Bog će oprostiti, no na drži ovu šljaku u lijevu ruku, a na ovi krst u desnu s kojom ćeš narod svuda u nakrst blagosiljati. Ajdemo, u ime Boga i svete Gospođe».
 

   Obzirom da datum rođenja 1. (13.) novembar nije sporan, potrebno je analizirati (astrološki) isti datum i za 1811. i za 1813. godinu. Da bi se došlo do uporednog (odgovarajućeg) datuma po gregorijanskom kalendaru, za koji postoje adekvatne efemeride, treba datumu po julijanskom kalendaru (1. novembar) dodati 12 dana (za 19. vek), pa je uporedni datum po gregorijanskom kalendaru 13. novembar.
 

    Pri analiziranju obe probne natalne karte potrebno je veću pažnju obratiti na lične planete, iako su u ovom slučaju relevantni položaji i transcedentnih planeta. Tako, na natalnoj karti za 13. novembar 1813. godine možemo videti da se Merkur nalazi na 9.stepenu Strelca zajedno sa Neptunom na 14.stepenu Strelca, dok se za isti datum 1811. godine Merkur nalazi na 16.stepenu Škorpije i udaljen je za 24.stepena od Neptuna na 10.stepenu  Strelca, pa nije u spoju s Neptunom.
 

   Kako je Merkur glavni signifikator za pisanje i izdavaštvo, odmah se nameće zaključak da je 1813. godina verovatnija godina rođenja. Sigurno je da Njegoš nikada ne bi napisao «Luču mikrokozmu» da nije imao u natalu spoj Merkura s Neptunom i to u Strelcu u prvom polju. Poznato je da su mu sva dela osim «Glas kamenstaka» štampana u inostranstvu (Merkur na 9. Strelca !). Čak je i štampariju, kojom je štampano  jedino delo "Glas Kamenštaka" na Cetinju, nabavio u inostranstvu (Rusiji). 
 

   Mesec, čiji je položaj kao lične planete najbitniji, nalazi se za slučaj 1813. godine u znaku Raka, a za slučaj rođenja 1811. u Vagi, što takođe ukazuje da je 1813. verovatnija godina rođenja. Takođe, Venera, planeta ljubavi, umetnosti, dobitaka, za 1813. nalazila se na 2.stepenu Jarca, a 1811. na 28.stepenu Škorpije. Jedan od bitnih dokaza da je Njegoš rođen 1. (13.) novembra 1813. godine jeste položaj natalnog Marsa i aspekt s Uranom. Godine 1813.  Mars je na 29. stepenuVodolije, a Uran na 27. stepenu Škorpije i grade kvadrat (krst) – 90 stepeni međusobno, dok za pretpostavljenu 1811. godinu grade aspekt – kvintil (72 stepena). Kada se zna kako je Njegoš, pa i njegov crnogorski narod teško živeo i nikad nije imao mira «krst nositi vama je suđeno, strašne borbe s svojim i tuđinom!» i «Sv'jet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj!», pre će biti da je tačnija godina rodjenja 1813.g. s aspektom Mars kvadrat Uran, nego 1811. s aspektom Mars kvintil Uran.
 

   Dalje, Jupiter se za slučaj rođenja 1. (13.) novembra 1813.g. nalazi na 7. stepenu Device što ukazuje na analitičnu diplomatičnost (7. stepen- stepen Vage), dok je 1811.g. Jupiter na 5. stepen Raka. Ovo već ukazuje da u rektifikaciji natalne karte Jupiter treba da se «nađe» u 10. polju, obzirom da je poznato koliko je Njegoš bio istančani diplomata. Dovoljan dokaz jeste Njegošev susret s ruskim carem Nikolajem I, dana 2. (14.) avgusta 1833.g. u Petrogradu, gde je uz prisustvo cara hirotonisan za mitropolita – vladiku crnogorskog 6.(18.) avgusta 1833. Na Preobraženje. Tom prilikom car Nikolaj I je devetnaestogodišnjem crnogorskom mladiću primetio: «Pa vi ste viši od mene!» .  "Jedino je Bog veći od ruskog cara!" spremno je odgovorio Njegoš. Da ne navodim kome se sve klanjao i saginjao Njegoš, da bi njegov narod živeo ponosno i bio slobodan.
 

   Planeta Mars je u oba slučaja i za 1811. i za 1813. u Vodoliji, pa nam ne daje zaključak koji bi po položaju u znaku opredelio godinu rođenja, ali nam njegov aspekt s Uranom (strogi kvadrat) gotovo sa sigurnošću ukazuje na 1813. , dok za 1811.  Mars nema nijedan loš aspekt s nekom drugom planetom. Poznato je koliko je crnogorski narod i sam Njegoš imao problema pa i bojeva protiv Turaka. Takvu sudbinu uglavnom određuju loši aspekti Marsa i Urana.
 

   Planeta Uran je u oba slučaja u znaku Škorpije, ali njegov kvadrat s Marsom za 1813. takođe ukazuje da je ta godina rođenja verovatnija.

Što se tiče natalnog Neptuna, on se takođe u oba slučaja (1811. i 1813.) nalazi u znaku Strelca, ali je za 1811. neaspektovan s Merkurom, a za 1813. u spoju (savezu) s Merkurom, što je Njegošu omogućilo, uz ostale aspekte i položaje planeta, da bude Božji medijum (vatreni poeta o svetlosti – luči) za potrebe čovečanstva. Pored Neptuna, najjači dokaz da je Njegoš rođen 1813.g. jeste pozicija natalnog Plutona i njegovi aspekti. Godine 1811. Pluton se nalazio na 16. stepenu Riba i nije u aspektu prema Suncu, dok je za 1813.g. u trigonu i paraleli sa Suncem, što daje sposobnost regeneracije i promenu (preobraženje) sebe usmeravanjem volje.

Silna plutonovska energija može prodreti do primarnih uzroka stvaranja sveta. Kada se ova energija izražava umom (Neptun konjunkcija Merkur u Strelcu) onda pokazuje univerzalno stanje svesnosti i čovek je tada instrument Božje volje.

  Kada se uzme u obzir i to da je Sunce u trecoj dekadi Škorpije, tada Pluton preobražava osobu u duhovno biće sa univerzalnom snagom za dobro usklađivanje sa Božjom voljom. Sunce trigon Pluton takođe daje visoko razvijenu snagu koncentracije i volje, sposobnost regeneracije, transformaciju i poboljšanje svih aspekata života, omogućava meditaciju i duhovni samorazvoj, kao i sposobnost intuicije i vidovitosti. Takva osoba poseduje izuzetnu prirodnu energiju, u samoizražavanju je kreativna i vatrena («vatreni poeta» je uobičajeno umetničko ime za Njegoša). Svim ovim osobinama potpomaže sekstil Saturna i Plutona koji daje sposobnost da se snaga volje organizuje i kontroliše. Viši tip je zainteresovan za sistematsko organizovano korišćenje duhovnih sila. Čovek je ambiciozan, snagu koristi mudro i odlučno za pravoslavnu veru (Saturn u Jarcu na 15. stepenu).
 

    Tokom svog kratkog života Njegoš je stalno imao paralel Urana i Plutona (za 1813.g.) što ima isto značenje kao i spoj (konjunkcija), ali traje duže obzirom da su obe planete transcedentne. Taj aspekt predstavlja usklađivanje i međusobno delovanje lične volje i univerzalne Božje volje, i omogućava čoveku da prodre bliže poreklu u duhu i da se sa punom samosvešću vrati izvoru iz koga je potekao. Aspekt je po značenju veoma okultan, odnosi se na smrt i regeneraciju (pročitati «Luča mikrokozma»).
 

   Najzad, kao kardinalni dokaz da je Radivoj Petrović rođen 13. novembra 1813. g. jeste položaj Plutona na 18. stepenu znaka Riba. Naravno, Pluton je u Ribama i za 1811.g., ali na 16. stepenu Riba. Poznato je da mnogi astrolozi smatraju da je 18. stepen - đavolski stepen, jer sadrži tri šestice (3 puta 6 = 18). Kada se natalni Pluton nađe u 4. polju i ako je afliktovan (u njegovom slučaju Neptunom), onda je on siguran predznak destrukcije groba analizirane osobe. Tako su Njegošev grob u njegovoj crkvici na Lovćenu, koju je sagradio za života, rušili antihristi (18. stepen) i to dva puta (retrogradan Pluton).
 

Prvi put je srušena crkvica i grob na Lovćenu po naredbi austrijskog generalnog guvernera Fon Vebera 25. avgusta 1916.g. u prvom svetskom ratu, pri okupiranju tada nezavisne države Kraljevine Crne Gore. Umislili su da na vrhu Lovćena sagrade kip "trijumfa", ali im se ta zamisao izjalovila zbog proboja Solunskog fronta i propasti austrougarskog carstva.

Drugi put je novopodignuta crkvica na Lovćenu porušena na Petrovdan, 12. jula 1972. Tada je glavni nalogodavac bio austrougarski kaplar iz prvog svetskog rata. U međuvremenu, između dva svetska rata 1925. kralj Aleksandar Karadjordjević je o ličnom trošku sagradio crkvicu na Lovćenu (ispunio Njegošev testament) i 21. septembra iste godine, svečano uz crkvene velikodostojnike vratio Njegoševe ostatke iz Cetinjskog manastira na Lovćen.
 

   O svim tim događajia i mnogim drugim biće dati astrološki dokazi u daljem tekstu. Potrebno je istaći da je kralj Aleksandar Karađorđević bio Njegošev rođak po ženskoj liniji (Aleksandrova majka, princeza Zorka, bila je ćerka kralja Nikole Petrovića). Interesantno je, za proučavaoce astrološke genetike, da Njegoš i njegov rođak kralj Aleksandar Karadjordjević imaju Ascedent na istom stepenu zodijačkog znaka Škorpije (17.stepen), takodje i MC na istom stepenu znaka Lava (29.stepen).
 

    Kada se posle mnogo izvedenih astroloških dokaza, mada nisu svi dokazi navedeni, utvrdi zaključak da je Radivoj Petrović rođen 1813., onda je veoma lako odrediti tačno vreme rođenja. Do sada nigde nije zabeleženo, pa čak ni u «Njegoševoj Bilježnici», u koliko sati je rođen, ali za takvog genija to nije teško otkriti.
 

   Pre svega poznato je da je Petar II Petrović Njegoš bio poslednji vladajući vladika Crne Gore, što praktično znači da je bio poslednji teokrator (vladika i vladar), jer je posle njega to dvojstvo razdvojeno, kao što je bilo u Srbiji od Nemanjića, pa i danas.
 

A, obzirom da je rodjen u Crnoj Gori, time je određeno da njegov natalni MC mora biti na 29. stepenu Lava. Znak Lava je simbol Crne Gore («iz grmena velikoga lafu izać trudno nije»), a 29. stepen označava (poslednji) i u spoju s MC-om  u Lavu (vladarom) znači da je Njegoš poslednji vladar i vladika Crne Gore. Te dve titule nisu spojive i Njegošu su pravile velike probleme, pa je u testamentu zapisao da Danilo,njegov naslednik bude samo svetovni vladar. Poznato je koliko je kritika bilo na Njegošev račun, čas kao vladike što je retko služio liturgije, dok je išao u Rusiju za pomoć da bi u gladnim godinama prehranio narod, čas kao vladara dok je kao "vatreni poeta" služio kao Božji prenosnik (medijum) za potrebe čovečanstva, pišući neprevazidjena dela.
 

   Kada se rektifikacijom i izračunatim geografskim koordinatama za Njeguše, gde je rođen (018 E 48'58'' 42 N 25'55'') podesi MC na 29. stepenu Lava, dobija se Ascendent na 17. stepenu Škorpije. Odmah se može uočiti da je natalno Sunce u 1. polju. Daljom rektifikacijom i proverom  mnogih događaja iz njegovog života (nisu svi navedeni da ne bi zamarali čitaoca) dolazi se do konačnih podataka za natalnu kartu:
 

Radivoj Petrović je rođen 13. novembra(gregorijanski kalendar) 1813. u 06:24:19 AM CET, u ranu zoru, u selu Njeguši kod Cetinja (po Kočovom sistemu kuća)
 

Na prikazanoj natalnoj karti se vidi da je ASC na 17. stepenu 53' Škorpije. To je druga dekada Škorpije koja simboliše orla, a poznato je da je identitet Njegošev – «orao s visine». Orao je jedino živo biće koje može da gleda u Sunce, a da mu to ne smeta (Sunce je na Ascendentu). 
 

    Radi analize natalne karte uzmimo za početak vrh 8. polja na 14. stepenu Blizanaca (14. stepen =12+2 odgovara znaku Bika - hrana). Njegoš je trovan dva puta. Osmo polje (uzrok smrti, opasnosti po život) je u Blizancima, a vladar 8. polja Merkur je najbliži Neptunu (14. stepen23'), a Neptun u strogoj konjunkciji sa stajačicom Sabik (trovanje). U daljem tekstu će biti dato tačno vreme kada je bilo trovanje i gde, a poznavaoci Njegoševe biografije mogu odrediti i osobu koja je to učinila. U mojoj studiji biće dati inicijali te osobe. Uzgred, da upoznam čitaoca da su roditelji Njegoševi živeli: otac 101, a majka 99 godina, a sam  Njegoš je po kazivanju savremenika bio najkrupniji, najlepši i najviši Crnogorac koga je Crna Gora iznedrila.
 

   Raspored planeta po znacima, poljima i pozicijama na stepenima Zodijaka takođe savršeno odgovaraju Njegoševom karakteru i delu.

  Njegoševo književno delo je posmatrano i proučavano sa više strana (poetske, filozofske, psihološke, pedagoške, religiozne, etičke, humanističke, patriotske), ali se može sigurno tvrditi da ga još niko nije proučio sa astrološke strane. Sa kosmološke strane još manje. Sa teološke strane Njegoša je najbolje razumeo vladika Nikolaj Velimirović, čije je prvo književno delo bilo «Religija Njegoševa», u kome se divi Njegoševoj teologiji.
 

   Kao što je poznato, vladika Nikolaj je kanonizovan 2003. godine za 77. srpskog sveca, pa se može reći – veličina veličinu razume. U naše vreme Njegoševo delo, po mom mišljenju, najbolje je razumeo i danas najbolje tumači episkop Atanasije Jeftić. A, o Njegošu kao ličnosti pisano je da je vladar, vladika, prorok, pesnik, genije i džentlmen (gospodin). Dolazi vreme da će se o Njegošu pisati i kao astrologu, kosmologu i teologu u onom višem smislu.

«Na groblja će iznići cvijeće

za daleko neko pokoljenje»

A pokoljenja su već stigla.

Mnogi teolozi su čitajući «Luču mikrokozmu» smatrali da je Njegoš obožavalac Boga Sunca (Sola Inviktusa), po ugledu na stare Egipćane, Rimljane i dr., zbog čega još uvek nije kanonizovan za sveca. Nisu shvatili da je Njegoš pisao o Božjoj svetlosti – Luči MAKROKOZMA, čiji je izvor Bog, a da su Sunce u našem zodijaku, druga Sunca, zvezde i planete u celom kosmosu samo reflektori (repetitori) Božije svetlosti. «Luču mikrokozma» moći će da razumeju i tumače samo književnici koji budu savladali astrologiju i astrolozi koji budu pročitali isto delo. Inače, prema pisanju njegovih savremenika, Njegoš je najviše voleo «Luču mikrokozma» i to je njegovo prvo veće delo. Kako u njegovo vreme niko nije razumeo Luču (njegov pisar Vuk Vrčević otvoreno piše da nije mogao da «smisli» Luču), Njegoš je shvatio da mora da se spusti u narod i da istu temu napiše više razumljivom i tako je napisao Gorski vijenac, koji je narod prihvatio, te je Njegoš postao poznat kao poeta zahvaljujući narodu (Mesec - narod u spoju sa Severnim mesečevim čvorom - uspeh u javnosti i religiji, u 9. polju - duhovnost-viši um, u Raku - jake veze i emocije s narodom).

 To saznanje (inicijacija) o uspostavljanju sopstvene teorije o odnosu prema prirodi, narodu, svemiru i Bogu, koje ga je zadovoljilo u većoj meri od prethodno usvojenih, započeto je 19. maja 1825. (po primarnoj direkciji Uran dolazi na Merkur) što znači da je to bilo pre dolaska Sime Milutinovića Sarajlije na Cetinje (25.septembra 1827.g.). Radivoja su doveli s Njeguša na Cetinje u februaru 1825. (po progresivnoj direkciji Mesec je u inkonjunkciji sa Asc. 09.02.1825.) na učenje kod njegovog strica Petra I, potonjeg sv.Petra Cetinjskog, pa se može zaključiti da je njegov najbolji i najvažniji duhovni nastavnik bio sv.Petar Cetinjski.
 

   Prosvetljenje je Njegoš doživeo ( po primarnoj direkciji Uran dolazi na Neptun )12. (24.) aprila 1830. godine u Cetinjskom manastiru, dok je Petar I bio još živ, a mladi Njegoš još nije bio ni zamonašen (zakaluđeren). Dakle, pišem: »prosvetljenje je doživeo...», a ne prosvećenje, prosvećivanje, obrazovanje i tome slično, jer prosvetljenje je u suštini silazak Svetog Duha. Njegoš u Luči mikrokozma (L VI 267-268) to naziva «sveto prosvještenje:

"naoružan oružijem pravde

i strjelama svetog prosvještenja", ili u pesmi (P 49, 8-9)

"ah glupost je grdno zatočenje,

prosvještenje drago čedo Tvorca".

A, Sv.Jovan piše u svom jevandjelju "… jer Bog Duha ne daje na mjeru." (Jn 3.34).

 Moram da naglasim da su mnogi književni analitičari, filozofi i drugi učinili najgoru (medveđu) uslugu Njegošu pišući da je bio veoma obrazovan, da je znao ruski, italijanski, nemački i francuski, te da je čitajući strane knjige od Platona, Plotina, Homera do Miltona, LaMartina i ostalih napravio kompilaciju u Luči mikrokozma. Međutim, treba otvoreno reći da je Njegoš dobro znao jedino ruski jezik, a da se ostalim jezicima jedva služio. (Nemački jezik je znao taman koliko mu je bilo potrebno da se sporazume pri kartanju sa austrijskim carinicima u Kotoru). Voleo je da se karta (vrh 2. polja u drugoj dekadi na 14. stepenu Strelca) i obično je uvek pobeđivao. Bio je i odličan strelac i igrač bilijara u čemu ga niko nije pobeđivao (Merkur na 9. stepenu Strelca). Bilijar je bio smešten u današnjoj zgradi Biljardi, gde je kasnije smešten Njegošev muzej.

Pa, čak  ni ruski jezik nije odlično poznavao, što se vidi iz njegovog pokušaja da s ruskog prevede Ilijadu, koji je ostao bezuspešan. U njegovo vreme je starosrpski jezik bio veoma sličan ruskom, pa je Njegoš zato jedino dobro znao ruski jezik. Otuda velike greške u tumačenju  analitičara Gorskog vijenca, a da ne govorimo o tumačenju «Luča mikrokozma». Tako, niko do sada nije ispravno protumačio stih iz Posvete prahu oca Srbije: «Evo tajna besmrtnika; dade Srbu stalne grudi». Reč «stalne» mnogi tumače kao čelične po ugledu na rusizam (стальной –čelični), što je velika greška, jer besmrtnik ne može imati materijalne (čelične), a to znači propadljive grudi. To je samo jedan primer prizemnog tumačenja Njegoševih stihova.

Mnogi su književnici, filozofi, hroničari i političari pokušavali i pokušavaju da spuste Njegoša na zemlju, ali na svu sreću «orao se može ponekad spustiti među kokotove i kokoške, ali se kokoške nikad ne mogu uzneti tamo gde je orao, osim kao plen». Njegoša su čak prisvojili i ateisti, pa su mu sagradili mauzolej (zigurat) na Lovćenu na kome ni danas nema krsta, a crkvu porušili baš na Petrovdan (Njegošev svešteni imendan) 12.jula 1972., protivno Njegoševoj volji izraženoj u testamentu.
 

Treba potpuno verovati Njegošu kada piše:

"S vnimanjem sam zemaljske mudrace

 voprašava o sudbi čovjeka,

 o zvaniju njegovom pred Bogom;

 no njihove različne dokaze

 nepostojnost koleba užasna;

sve njih misli najedno sabrane

drugo ništa ne predstavljaju mi

do kroz mrake žedno tumaranje,

do nijemog jednog narječenija,

do pogleda s mrakom ugašena."

 

 Ova sasvim negativna ocena filozofskih umovanja «o sudbi čovjeka» jasno pokazuje da Njegoš u svom teološkom (bogoslovskom) spevu, u Luči mikrokozma, nije pisao o ovom pitanju s filozofskog stanovišta, već kao vatreni poeta i s teološkog (bogoslovskog) gledišta. Kako Njegoš kaže: «Svemogućstvo svetom tajnom šapti samo duši plamena poete»  (Luča. Posv. 169-170)

 

  Da ovi moji zaključci ne bi bili bez astrološke podloge, pogledajmo njegovu natalnu kartu i tabelu aspekata.

  Njegov natalni Merkur nalazi se u znaku Strelca na 9. stepenu u 1. polju, a najbliža planeta mu je Neptun. Pozicija Merkura u Strelcu ukazuje na um vezan za zakonodavnu i društvenu misao u vidu religije, filozofije, zakona ili drugih učenja vezanih za više obrazovanje, a 9. stepen je  analogan znaku Strelca sve to diže na kvadrat. Pozicija Merkura u 1. polju daje dobre pisce, istraživače i naučnike, mentalno samoizražavanje, a stepen intelektualne svesti najviše je povezan sa oblastima kojima vlada planeta, koja pravi najbliži važan aspekt s Merkurom (to je u slučaju Njegoša Neptun).
 

Skoro u svim astrološkim knjigama za Merkur se kaže da je neutralan (nesvrstan), što nije tačno. Naprotiv, Merkur je veoma svrstan  i posle Meseca najaktivnija planeta, pa je njegovo delovanje mnogostrano. On može biti krilati glasnik Boga, kao što je bio u slučaju rođenja (otelotvorenja) Boga kroz Isusa Hrista 22. marta 6.g. pre nove ere u 05: 24: 57  AM LAT, kada se pre zore toga dana, prvi pojavio na istočnom horizontu najavljujući Vitlejemsku Zvezdu (rodjenje Isusovo), ali može biti i najavljivač trovanja (Merkur spoj Neptun spoj sa stajačicom Sabik) u slučaju Njegoša.
 

Takodje, vladar 8. polja Merkur ukazuje da mogućnost smrti bude usled bolesti respiratornih organa (pluća), ali kao posledica trovanja. Zahvaljujući krupnom i izdržljivom organizmu (Saturn sekstil Sunce, Sunce trigon Pluton) Njegoš nije podlegao trovanju, ali su posle dva trovanja ostale teške i kobne posledice na plućima, tako da su svi, pa i doktori u Beču i Italiji mislili da je Njegoš umro od  jevtike (tuberkuloze), dok se iz natalne karte vidi da to nije tačno, već da su pluća stradala kao posledica trovanja. Trovanje Njegoša je bilo dva puta (vrh 8. polja na 14. stepenu Blizanaca – dvostruko trovanje, takodje i dvostruko nasledstvo – vladar i vladika). Trovanje je vršeno oba puta u inostranstvu, jer je vladar 8.polja – Merkur na 9. stepenu Strelca (inostranstvo). Natalni Mars se nalazi na 29. stepenu Vodolije, na samom IC-u, ali u 3. polju, a kako Mars afliktuje i Sunce i Mesec, to znači da je trovanje bilo blizu mesta rođenja (IC), na kraćem putu (Mars u 3. polju). U Njegoševo vreme Kotor je bio austrijski, znači inostrani. Iz njegovog horoskopa se sa sigurnošću može tvrditi da je više boravio u inostranstvu nego u Crnoj Gori (Mesec i Sev. mes.čvor u 9. polju koje počinje na 15. stepenu Raka).Takodje je štampao i izdavao svoja dela u inostranstvu (Merkur u Strelcu).
 

    Neptun (atribut Boga) u spoju s Merkurom daje Njegošu neobičnu vidovitost i deluje kao kanal za sprovođenje ideja iz više (Božje) ravni svesti. Zato se za Njegoša može reći da je bio provodnik Božje misli za potrebe ljudskog uma (Merkur), ali samo posle doživljenog prosvetljenja – silaska Svetog Duha, koje se desilo 12. (24.) aprila 1830. u Cetinjskom manastiru. Dakle nije Luča mikrokozma nastala posle čitanja raznih pisaca, već je rezultat «svetog prosvještenja» - silaska Svetog Duha, mnogo pre nego što se Njegoš samoobrazovao da bolje opiše šta je doživeo.
 

Takođe, treba zapaziti da njegov Merkur «dolazi» u 1. polje iz 8. polja, koje pored ostalog označava uzrok smrti, stradanje, teške bolesti, nasleđe, okultno, itd. Kako je Merkur u spoju s Neptunom (otrovi), a ovaj u strogom spoju sa zvezdom stajačicom Sabik koja takođe nagoveštava trovanje, pa sve to nagoveštava mogućnost trovanja. Međutim, da bi se to desilo, neophodno je da postoje bar još dva aspekta ili pozicije planeta u kućama ili znacima, koje ukazuju na isto. Nažalost, to je u Njegoševom horoskopu ispunjeno opozicijom Marsa i Jupitera (verski protivnici), inkonjunkcijom Marsa i Meseca (mogućnost trovanja) i kvadratom Marsa i Sunca.

 Navedeni deo studije se bavi dokazivanjem tačnosti vremena rođenja Njegoša, da bi se dalje moglo sa sigurnošću tvrditi o Njegošu kao astrologu, kosmologu i teologu.
 

 Kada je 12. polje na 21. stepenu  Vage, onda je vrh 6. polja(hrana) na 21. stepenu Ovna, a Ovnom vlada Mars. Mars je u trećem polju, a kako on afliktuje Sunce i Mesec, to je Njegoševo zdravlje narušeno na kraćem putu i kako je Mars na 29. stepenu Vodolije, blizu znaka Riba (more), znači da je zdravlje izgubio u Bokokotorskom zalivu nadomak Jadranskog mora (znak Riba). Čak se vidi da je i svoj testament pisao u inostranstvu (vladar 8.polja Merkur u Strelcu). To je sasvim poznato i nema dileme da ga je pisao u Prčanju kod Kotora i ostavio ga ruskom konzulu Jeremiji Gagiću u Dubrovniku – inostranstvo. A, kako je astrologija nepogrešiva nauka (kada se zna tačno vreme rođenja), onda se mnoge dileme mogu otkloniti. Tako se iz natalne karte može videti da je testament vladike Petra I Petrrovića pisao stranac, jer je vrh 8. polja(nasledje) u Blizancima, a vladar 8.polja Merkur je na 9. stepenu Strelca (inostranstvo).Time je otklonjena istorijska dilema : da li je ili nije Sima Milutinović Sarajlija, koji je na Cetinje došao iz Srbije (tada za Crnu Goru inosatranstvo), pisao testament.
 

    Kada se na bazi AstroLogike, putem astrološke dedukcije i rektifikacije, sačini natalna karta za tačno vreme rođenja i tačne geografske koordinate mesta rođenja, onda se ista može lako analizirati.

    Uzmimo u razmatranje konstataciju svetog Nikolaja (Velimirovića) u njegovom književnom prvencu "Religija Njegoševa", gde konstatuje da je Njegoš skrivao svoju religiju. Kako se to vidi u natalnoj karti Njegoševoj?
 

   Njegošev natalni Merkur se nalazi na 9. stepenu Strelca u spoju sa natalnim Neptunom na 14. stepenu Strelca. Znači i pisanje i štampanje (Merkur) je bilo u inostranstvu (Austrija, Rusija, Italija, Srbija). Pisanje (Merkur) o Bogu (Neptunu) moralo je da bude skriveno (Neptun) naročito zato što je pisanje (3.polje) bilo o Srpstvu (na 15. stepenu Jarca- Srbi  i Saturn - Srbi na 15.stepenu - analogno znaku Blizanaca - pisanje), što znači i štampanje na srpskom pismu – ćirilici.Veoma je indikativno da je  astrološki simbol Saturna isti kao i ćirilično slovo ћ.

Zbog toga što su Merkur i Neptun u Strelcu (inostranstvo) afliktovani od Plutona i Jupitera Njegoš je imao probleme u inostranstvu zbog političkih i religioznih uverenja, naročito  zato što je u svojim delima veličao Srpstvo (vrh 3.polja na 15. stepenu Jarca) i Pravoslavlje (Saturn na 15.stepenu Jarca).
 

    Poznato je da je Njegoš, pošavši sa Cetinja za Rusiju preko Beča, poneo rukopis "Glas Kamenštaka", koji je napisao na dan Sv.Nikole 9/21. maja 1833.godine, u nameri da ga uz pomoć Vuka Karadžića u Beču štampa. Isto delo sadrži "Pjesme o junačkim dejlima Crne Gore". To mu nije uspelo i pored svesrdnog zalaganja Vuka Karadžića. Kasnije je Njegoš  svoje početničko delo "Glas Kamenštaka", koji u suštini znači :"glas vapijućeg u pustinji" , kojim je kao mlad vladar i arhimandrit Crne Gore hteo da skrene pažnju velikim silama Evrope na teške borbe Crnogoraca s Turcima, preradio i proširio u Svobodijadi. Ni Svobodijadu nije uspeo za života da štampa, već je štampao Ljuba Nenadović u Zemunu 1854.godine, a originalni rukopis se i danas nalazi u Petrogradu (opet Mars i Južni Mesečev Čvor u 3.polju).

Naravno, Njegoš tada nije znao da postoji  Naredba vojne komande Austrije još od 5. avgusta 1809. godine o zabrani spisa koji "i najmanje veličaju srpski narod i njegovu revoluciju".
 

    Njegovo 12.polje (manastiri, crkve) počinje na 21.stepenu(analogno znaku Strelca-inostranstvo) Vage, pa je Njegoš rukopoložen za arhimandrita u manastiru Kom na Skadarskom jezeru (tada u Turskoj) u inostransrvu, a hirotonisan za mitropolita-vladiku crnogorskog u Petrogradu (Rusija) takodje u inostranstvu.

   Kasnije, posle povratka iz Rusije, gde je u Petrogradu hirotonisan za mitropolita – vladiku crnogorskog, Njegoš se veoma brzo samoobrazovao zahvaljujući knjigama koje je doneo iz Rusije, Austrije i Italije, pa je naučio kako da putem rimskih, grčkih i ostalih božanstava sakriveno saopšti svoje «sveto prosvještenje» - silazak Svetog Duha. Bogatstvo bogopoznanja postiže se samo pomoću blagodati Svetoga Duha, jer ljudski razum i ljudska filozofija i nauka su čisto ljudska stvar, i kao takvi imaju samo relativnu vrednost, jer mogu da budu, pa često i jesu, podložni raznim zabludama i pogreškama. Zato se sasvim opravdano može uvesti nova profesija Njegoševa – kriptograf.
 

Da, Njegoš je veliki srpski kriptograf, prema mom saznanju, na nivou Sv. Jovana jevanđeliste.Površno čitanje jevanđelja, naročito Jovanovog, s pozicija društvenog idealizma može ukazati na gubitak vere.Zato je Njegoš ne samo verovao, već i znao da se konačno i potpuno savršenstvo dostiže u Hristu, u budućem večnom životu, za koji je kratko zemaljsko postojanje samo priprema i provera (Ja ga nazivam pripravničkim životom).

 Uzmimo u razmatranje samo na primer stihove:
 

"Na groblja će iznići cvijeće,

za daleko neko pokolenje"
 

   U prvom izdanju Gorskog vijenca u Beču 1847. godine stoji:» Na groblje», a u kasnijim izdanjima stoji «Na groblju», međutim u faksimilu originalnog autografskog dela do 1528. stiha Gorskog vijenca, koji posedujem, stoji: «Na groblja će iznići cvijeće» što budući izdavači treba da prihvate. Zašto? Zato što je Njegoš time  mislio na sva groblja na planeti Zemlji.
 

Reč kriptograf je sastavljena iz reči «crypt» što znači grobnica, kosturnica, kripta i reči «graph» - označiti, pisati, pa je kriptograf čovek koji piše tajno, skriveno, nerazumljivo neprijateljima (Merkur konjunkcija Neptun). Kada se uzmu u obzir sve okolnosti političke, crkvene, geografske i druge, Njegoš je bio u veoma teškoj situaciji. Srbija se tek oslobađala od Turaka, tako da od nje nije imao neke velike pomoći. Na granicama sve sami neprijatelji: Turci i Austrijanci (Mars na samom kraju 3. polja i Vodolije), a Rusija daleko. U svojim spevovima i pesmama morao je da udovolji i Austriji i Rusiji, a istovremeno i crkvi, zato je pisao pesme o ruskim carevima i plemićima, pa čak i o austrijskom vladaru, knezu Meternihu. Međutim, on je u svim tim pesmama samo u posveti pisao o njima, inače ostali tekst je u celosti kriptografski.
 

   Od sveštenstva se morao čuvati da mu dela ne proglase ezoterijskim i proglase ga jeretikom, iako je kod njegovog celokupnog dela zastupljeno trojstvo o čoveku, srpstvu i Bogu.
 

   Pišući o čoveku, Njegoš je dao u «Luči Mikrokozma» najtačniju definiciju:  

    «S točke svake pogledaj čovjeka,

      kako hoćeš sudi o čovjeku -

      tajna čojku čovjek je najviša.

     Tvar je tvorca čovjek izabrana!

 

... duša ljudska jeste besamrtna,

    mi smo iskra u smrtnu prašinu,

    mi smo luča tamom obuzeta.»

  Što god je pisao o Srpstvu teško je izlazilo u štampi. Da nije u posveti prahu oca Srbije spomenuo Karla Habzburškog, Blihera pruskog generala i feldmaršala,  i Švarcenberga austrijskog vojskovođu, ne bi mu bio štampan ni Gorski vijenac u Beču, 1847. godine.

   Jedan komunistički revolucionar iz Crne Gore, kasnije disident, pišući o Njegošu kaže: «Njegoš – vladika i religiozni pjesnik, u svim svojim spisima nije ni pomenuo Bogorodicu, a Hrista svega jednom i to lirski i više kao preblagog dobrog učitelja nego boga. O svetom Trojstvu kod njega ni pomena,...» Naravno, taj komunistički revolucionar (imao je i književničke aspiracije) ne bi razumeo ni Dostojevskog, a kamoli Njegoša.
 

     Mnogi književnici, pa čak i profesori poznaju relativno dobro samo Gorski vijenac od Njegoša. A Njegoš je ključ za razumavanje celokupnog dela dao u Svobodijadi, koja se najmanje čita. Tako stihovi, Pjesma prva:

       "Otkud svjetlost istjecaše             stih 22

         i uma se Feb radjaše,

         dje u hrame proročestva

         sin božestva sv'jetu side,                  25

        otkud izvre r'jeka čista

        učenija mirnog Hrista -

         tu se sada radja mrska

         zla, gluposti svakog gradja."

daju odgovor na pitanje šta znači Feb u «Luči mikrokozma» i nekim pesmama.

Svi dosadašnji književnici, analitičari, filozofi i ostali, tumače da Feb znači «bog Sunca, upravo jedan od atributa Apolona, kao grčkog boga Sunca», a očigledno je da Njegoš ovim stihovima hoće da stavi do znanja pažljivom čitaocu da svugde gde upotrebljava reč Feb to znači Hristos. Njegoš u Svobodijadi i u svim delima koristi svaku priliku da Novi Zavet objasni kroz pesme i stihove, čak i u najsporednijim pesmama. Ali, on piše tako da to bude jasno samo verniku. Tako u Svobodijadi u istoj Pjesmi prvoj (stihovi 501-508) on piše:

  Od ovih stihova pa nadalje on ne naznačuje ko je Feb. Ali, «tavna vlada Ereba» je carstvo mrtvih, podzemni svet, pa svaki vernik hrišćanske vere zna (veruje) da je tu pobedu izvojevao Isus Hristos.  

Kod svih naroda reč i pismo bili su nešto sveto i mistično, a dar pisanja je oduvek Božji dar, koji je Njegoš imao u izobilju, ali je na žalost imao afliktovan Mars u 3. polju , pa su mu mnogi rukopisi prepravljani, uništavani, gubljeni i dr., čak mu je i za života uništen dokument kojim su glavari Crne Gore svojim potpisima potvrdili da je izabran za Gospodara Crne Gore.
 

   Šta dakle znače citirani kriptografski stihovi Njegoševi o cveću? Cveće simboliše ljude, jer petougaoni oblik latica kod većine cvetova simboliše čoveka (obzirom da broj 5 označava čoveka). A kako Njegoš piše "na groblja će iznići cvijeće", to znači da će  mnogo i razno cveće uskrsnuti, između ostalog i krin, koji simbolizuje nebesko kraljevstvo. To je cvet svetlosti i života, cvet Svetog Trojstva i kraljevske ličnosti Isusa Hrista. A na Kosovu će iznići mnogi božuri koji simbolišu Cara Lazara i kosovske junake davnašnje i skorašnje.  
 

   Kriptogram »Za daleko neko pokolenje» znači da je Njegoš znao, da opšte vaskrsenje i drugi dolazak Isusa Hrista neće biti za vreme njegovog života, već kasnije, za vreme «dalekog pokolenja». Za razliku od Njegoša, većina apostola je mislila da će Isus Hristos posle vaskrsenja doći za vreme njihovog života kao što i neki crkveni velikodostojnici misle i danas.

   Moguće je da su baš ovi stavovi nagnali popa Toma Davidovića da 1842. godine pokuša da otruje Njegoša, iako je njegovog sina Đuru, NJegoš stipendirao na studijama u Rusiji. Pokušaj nije uspeo jer je u to vreme primarni Neptun bio u spoju sa natalnom Wegom. Iz primarnih, sekundarnih i tranzitnih direktiranja se vidi da je pokušaj trovanja bio 12. jula 1842.g. i da je pop bio stariji čovek.
 

    Rečeno je već, da je Njegoš stvarno trovan dva puta i to u inostranstvu. Na natalnoj karti se vidi da je vladar 8. polja (uzrok smrti) Merkur u spoju s Neptunom (otrovi) i u spoju sa stajačicom Sabik (otrovi) u znaku Strelca(inostranstvo). Takođe natalni Mars u spoju sa zvezdom stajačicom Altair ukazuje na mogućnost trovanja. Međutim, sve to nije dovoljno da do trovanja dođe ukoliko ne postoji i nekoliko loših aspekata među planetama koje imaju isto dejstvo. To je, kao što se vidi na tabeli aspekata, nažalost, ispunjeno: Mars u inkonjunkciji sa Mesecom, Mars u kvadratu sa Suncem, kao i Mars u opoziciji sa Jupiterom.
 

   Mars se nalazi na 29. stepenu Vodolije, što znači pored mora blizu znaka Riba, na kraju 3. polja ( za državnika na granici države). Dalje Mars označava uniformisano lice, pa je to kapetan (G.I.). Vrh 8. polja je na 14. stepenu(analogno znaku Bika) Blizanaca, što znači da je trovan hranom (vinom). A, trovanje će se desiti kada Mars napravi prvi aplikacioni primarni ili sekundarni loš aspekt sa planetama koje su «obećane» (naznačene u natalnoj karti) i pod uslovom da to podržavaju zvezde stajačice. Tako je aspekt kvadratipo ( Mars 135. stepeni od Meseca 25.01.1834.) odredio širi okvir vremena, a tranzitni, takođe loši aspekti, istog dejstva određuju precizno vreme događaja.
 

Tako se tranzitnim direktiranjem na natalne pozicije planeta i uglova dobija: Uran po tranzitnoj progresiji u kvadratu sa Suncem 05.01.1834. (opasan izlet), Uran tranzitni u 3. polju (u susednoj državi); Sunce u konjunkciji sa Saturnom 05.01.1834. (zavidljivost prosečnih); Mesec u kvadratu sa Marsom 05.01.1834. u 22:37  Gmt (vreme trovanja od strane kelnerice po nalogu kapetana (Mars) strane države – Kotor je tada pripadao Austriji). Potpuno sam siguran da je Njegoš tada popio čašu crnog  vina.

    Kako to da Njegoš nije podlegao trovanjima? To se može objasniti izuzetnom snagom Sunca u trigonu sa Plutonom, položajem Ascendenta na 17. stepenu Škorpije, položajem Sunca na 20. stepenu Škorpije, a to je treća dekada koja simboliše FENIKS, magijsku pticu koja se diže iz pepela i transformiše. Naravno da je bitan i skoro egzaktan trigon Plutona na 18. stepenu Riba sa Ascendentom (genijalna moć preobražaja, «voobraženije» kako Njegoš piše).

 

    U jednom pismu Jeremiji M. Gagiću, ruskom konzulu u Dubrovniku, od 11. (23.) novembra 1847. godine Njegoš piše:

"O sudbino, sudbino, rašta si k meni tako stroga. Ja sam tvoj velikomučenik! Zvijezda pod kojom sam se rodio valjda je satelit raskaljenoga Merkura te ne može blage zrake na mene pružiti. Mojemu angelu hranitelju valjda jošt glava mrči od nekakvoga Bakusovog pira".
 

    Satelit raskaljenoga Merkura znači istopljenog, sprženog Merkura, što u Astrologiji i ne postoji, pa je njegova sudbina ,»nikakva», jer Merkur kao što je poznato Njegošu, nema satelita. Bakus (Bahus) je bog vina, a pir je bio 09. (21.) novembra 1847., što možete proveriti aspektima direktiranih planeta.
 

   Posle ovoga, neka neko tvrdi da  Njegoš nije bio astrolog! .................

Autor: SRBIN

Nastavak teksta sledi u knjizi u pripremi "Astrology in Serbia"
koja će izaći sledeće, 2006 godine.