Usāmah bin Muḥammad bin ‘Awaḍ bin Lādin - Osama Bin Laden

March 15, 2010 General by vajner rudolf



U intervjuu datom 1998. izjavio je da je rođen 10. marta 1957. u Riadu u Saudijskoj Arabiji. Njegov otac, Muhammed Awad bin Laden, bio je bogati svetski biznismen blizak kraljevskoj porodici Saudijske Arabije. Osama je bio jedini sin očeve desete žene Hamide al-Attas. Roditelji su se razveli odmah posle njegovog rođenja a majka se udaje za Muhammada al-Attasa koji je već imao četvoro dece tako da je Osama živeo sa tri polubrata i jednom polusestrom.

Osama je odrastao uz veoma poboni vehabizam koji zastupa izvorni islam koji se protivi svakoj promeni njegove osnovne verzije; u novije vreme je najzastupljeniji u zastarelim delovima Azije i delimi?no Evrope a mnogi ga okrivljuju da podrava dananji terorizam muslimanskih fundamentalista. Od 1968. do 1976. je poha?ao elitnu kolu a posle studirao ekonomiju i biznis na modernom King Abdulaziz Univerzitetu u Jedahu u Saudijskoj Arabiji. Po jednom izvoru on sti?e diplomu gra?eviskog inenjera ili diplomu za rad u javnoj administaciji dok drugi pak tvrde da je napustio studije koje nikad nije zavrio. Na univerzitetu se isticao u propagiranju Kurana i Dihada (sveti rat) i u dobrotvornom radu a bavio se i pisanjem poezije.

1974. se u 17-oj godini eni prvom enom, sirijkom, Najvom Ghanem u Latakiji koja mu je ro?aka po majci i koja mu je bila obe?ana. Prema podacima Dejvida Enzora iz CNN do 2002. Osama je oenio ?etiri ene i imao 25 ili 26 dece. Drugi tvrde da je imao izme?u 12 i 24 dece. Svejedno, imao ih je mnogo.

Osama se zalagao za uspostavljanje erijatskog prava u muslimanskim zemljama koje podrava militantni Dihad i koje isklju?uje druge ideologije. Stavlja se na stranu Mula Omarovih talibana u Afganistanu jedinoj islamskoj dravi po njihovom ube?enju. Vremenom je sve vie verovao u ispravnost Dihada protiv SAD i drugih zemalja koji ele da istrebe muslimane iz svojih zemalja a koji li?no ili preko Izraela vode ratove na Bliskom istoku. U jednom tekstu iz 2002. amerikance je optuio za nemoral, blud, homoseksualnost, drogiranje, kockanje i zelenaenje.

Najgore to Bin Ladenova ideologija sadri je da su civili zajedno sa enama i decom legitimne mete Dihada. Javno je propagirao antisemitizam (mrnja prema jevrejima) a amerikance i jevreje je nazivao neprijateljima Islama protiv kojih je usmerio svoju organizaciju Al-Kaidu, poznatu po svojim fundamentalistima, borcima Dihada. Postaje vode?i terorista u svetu.

1979. se pridruuje Abdulahu Azamu u Peavaru, poznatom teologu i u?itelju Islamskih fundamentalista, u borbi protiv Sovjeta u Afganistanu.

1984. zajedno sa Azamom osniva Maktab al-Kadamat, organizaciju za pridobijanje mudahedina iz drugih zemalja u borbi za Afganistan.

1988. naputa Maktab al-Kadamat jer je eleo mnogo vie nego to je u toj organizaciji postigao. Posle povla?enja sovjeta iz Afganistana 1989. vra?a se u Saudijsku Arabiju kao heroj Dihada. Kada je Irak izvrio invaziju na Kuvajt 2. avgusta 1990. ponudio je svoje mudahedine Fahdu, saudijskom kralju u borbi za Kuvajt. Kada je njeguva ponuda odbijena a ameri?ka prihva?ena, kritikovao je saudijsku monarhiju i vladu za takav postupak. Ubrzo posle ulaska ameri?kih trupa na tlo Saudijske Arabije po?inje sa teroristi?kim aktivnostima na zapadu (doveden je u vezu sa bombakim napadom na Svetski trgova?ki centar U Nju Jorku 26. februara 1993. i ubistvom rabina Meir Kahana 5. novembra 1990.). Ubrzo je proteran iz Saudijske Arabije zbog protivljenja saradnje vlade sa amerikancima. 1992. provodi u egzilu u Sudanu gde se priidruije Ali Mohamedu, dvostrukom tajnom agentu koji je radio jedno vreme za CIA. U Sudanu formira novu bazu za mudaheniske borce i Kartumu. Zbog stalnih kritika Fahda, kralja Saudijske Arabije, u Sudanu mu ponitavaju paso. Porodica mu ukida nov?anu pomo? a on u to vreme postaje ?lan Islamskog Dihada u Egiptu koji predstavlja jezgro Al-Kaide kojoj ne uspeva 1995. atentat na egipatskog pretsednika Hosni Mubaraka. Ubrzo je organizacija proterana iz Sudana.

U maju 1996. se prebacuje u Dalalabad u Afganistanu gde se pridruuje Mula Omaru gde se Al-Kaida finansijski oporavlja od pomo?i donatora iz dana Dihada protiv Sovjeta i od pomo?i pakistanske obavetajne slube ISI.

Postoji miljenje da je Osama prvi bombaki napad izveo 29. decembra 1992. na Gold Mihor Hotel u u jemenskoj luci Aden pri ?emu su dve osobe stradale. Prema fatwi (savetovanje koje vri muftija ili ajatolah kojim se potvr?uje ili opovrgava pravilo iz erijata) Mamdua Mahmuda Salima jednog od osniva?a Al-Kaide, ubistvo nekoga koji stoji pored neprijatelja je ispravno jer ?e taj koji je stradao na?i nagradu u raju ako je bio dobar musliman a ako nije bio dobar ili ako nije bio vernik onda ?e zaslueno oti?i u pakao. Tako su opravdavali sva ubistva prilikom teroristi?kog napada.

1990. Bin Ladenova Al-Kaida je finansijski pomagala Dihad i neke vojne akcije u Aliru, Egiptu i Afganistanu (u Aliru je 1992 i 1993. je tada stradalo izme?u 150.000 i 200.000 ljudi da bi se na kraju islamisti pokorili vladi). Ameri?ki profesor prava, Ken Gromli je 2009. u svojoj knjizi "The Death of American Virtue" napisao da je predsednik Klinton izbegao atentat 1996. na Filipinima od Bin Ladenovih terorista.

17. novembra 1997. je u ?uvenom masakru u egipatskom Luksoru ubijeno 62 civila.

U 1998 Osama zajedno sa istaknutim vo?om Al-Kaide, Ajmanom al-Zavahirijem, potpisuje fatvu pod imenom World Islamic Front for Jihad Against Jews and Crusaders kojim se deklarie ubijanje severnih amerikanaca i njihovih saveznika kao li?na dunost svakog muslimana za slobodu Al-Aqsa damije u Jerusalimu i svete damije u Meki od okupatora. Tom prilikom je Osama severne amerikance okarakterisao kao vrlo lakom metom a novinarima je poru?io da ?e uskoro videti rezultate toga.

Ri?ard Klark iz ameri?kog Stejt Dipartmenta je na kraju 2000. godine izjavio da je Bin Laden te godine planirao tri teroristi?ka napada koji nisu ostvareni zbog hapenja nekih ?lanova aktuelne teroristi?ke grupe.

1997. najve?e dnevne novine u Poljskoj su objavile ?lanak u kome poljske snage u okviru SFOR-a tvrde da u Bosni u blizini Maglaja postoje centri za priipremu terorista iz raznih islamskih zemalja. Dobar deo u finasiranju regruta je imao Osama Bin Laden.

1999. je obelodanjeno da je Osama zajedno sa svojim pomo?nikom iz Tunisa Mehrezom Aodounijem jo 1993. garantovao bosanski paso i gra?anstvo Bosne svojim mudehedima. Zvani?nici Bosne su to negirali ali je prilikom hapenja Aoudounija u Turskoj kod njega prona?en bosanski paso. Tako?e su prilikom hapenja 2001. u Sarajevu kod trojice stranih mudahedina prona?eni bosanski pasoi. 1998. je u ?arlston Gazeti iz Virdinije objavljeno da Osama preko Albanije ubacuje svoje borce za borbu protiv Srba na Kosovu.

Osama Bin Laden je u prvo vreme poricao a kasnije 2004. preuzeo odgovornost za teroristi?ke napade na SAD 11. septembra 2001. a preko video kasete je optuio Dorda Bua za glavnog krivca koji je isprovocirao taj doga?aj a da je ideju dobio posle ruenja kula u Libanu od strane Izraela. Kao odgovor na to SAD su objavile rat terorizmu koji je glavni moto talibana iz Afganistana.

1998. je Libija izdala za njim poternicu preko interpola za ubistvo dva nema?ka dravljana u toj zemlji od 10. marta 1994. SAD prvi put povezuju njega sa ubistvom petorice Amerikanaca i dvojice Indijaca 14. novembra 1995. u bombakom napadu na ameri?ki trenani centar u Rijadu u Saudijskoj Arabiji. Javno ga optuuju za finansijsku pomo? islamskih boraca irom sveta. Optuuju ga i za napad na ambasadu SAD u Keniji 1998.

1999. Klinton ube?uje UN da uvedu sankcije protiv Afganistana kako bi im se izru?ili talibanski borci. Od tog vremena je stalno na listi najtraenijih terorista. Kada je u oktobru 2001. po?elo bombardovanje Afganistana talibani predlau da Osami bude su?eno u nekoj neutralnoj zemlji za eventualnu odgovornost za napad na SAD 11. novembra 2001. kako bi prestali sa bombardovanjem Afganistana. Bu je to odbacio sa konstatacijom da je jasno da je Bin Laden glavni krivac.

Hornoloki gledano Klintonova administracija je okarakterisana kao korektno fokusirana na Bin Ladena, Buova kao odlu?na da ga ubiju do kraja 2005. a Obamina objavljuje da nisu sigurni u kona?nu pobedu nad Al-Kaidom dok Bin Ladena ne uhvate ili ubiju.

Decembra 2001. neimenovani talibanski zvani?nik je za Pakistanski Obzerver izjavio da je Osama umro od posledica bolesti plu?a i da je sahranjen 13. decembra negde na prostoru Tora Bora u isto?nom Afganistanu.

Oktobra 2002. afganistanski predsednik Hamid Karzai u intervjuu za CNN izjavljuje da je na putu da poveruje da je verovatno (Osama) mrtav.

U Aprilu 2005. Sandey Morninig Herald objavljuje konstataciju izvesnog Dr Klajva Vilijamsa koja se bazira na izjavi jednog dobro obavetenog Indijca da je Bin Laden umro od opteg kolapsa organizma u aprilu prole godine (2004.) mada je to teko dokazati.

U septembru 2006. francuske novine objavljuju na osnovu informacija francuske tajne slube da je Bin Laden umro 23. avgusta 2006. zbog posledica tifusa koji je zahvatio donje delove plu?a a Saudijski servis bezbednosti pak veruje da je to bilo 4. septembra 2006.

Benazir Buto, lider Pakistanske narodne partije, u intervjuu datom 2. novembra 2007. tvrdi da je Bin Ladena ubio Omar Skeikh, poznati pakistanski militantni disident, koji je participirao u Al-Kaidinim talibanima.

U 2009. su postojale i izjave drugih kompetentnih li?nosti o Bin Ladenovoj smrti. Me?utim, paralelno su se odvijala traganja za njim pa Tomas Gilespi i Don Egnju sa UCLA univerziteta plasiraju analizu terena u okolini mesta Para?inar u Afganistanu kao potencijalno skrovite lidera Al-Kaide Osame Bin Ladena a u martu iste godine Nju Jork Dejli Njus izvetava da je Bin Ladenovo skrovite lokalizovano u okolini mesta Chitral na severu Afganistana. Jedan uhapeni taliban je u decembru 2009. izjavio da je Bin Laden u Afganistanu i da je po?etkom te godine imao li?ni kontakt sa poverljivom osobom koja je Osamu videla dve-tri nedelje pre toga u Afganistanu. Amerikanci nemaju ta?nu informaciju gde se Bin Laden nalazio 2009. godine a ameri?ki sekretar za odbranu Robert Gejts 6. decembra 2009. izjavljuje da mu je pakistanski premijer Gillani negirao mogu?nost da se Osama Bin Laden krije u njegovoj zemlji.

15. januara 2010. se u javnosti pojavljuje slika sa mogu?im sadanjim izgledom Bin Ladena.

2. februara 2010. anonimni slubenik Saudijskog ministarstva inostranih poslova izjavljuje da Saudijsko kraljevstvo nema nameru da u?estvuje u mirovnim procesima u Afganistanu sve dok se talibani ne distanciraju od Osame Bin Ladena i istog proteraju iz svog okruenja.

Comments 

 
+1 #3 VENUS 2010-03-17 07:28
A na temu odgovorile dve Ribe
 
 
+1 #2 Nikola 2010-03-16 17:13
Pa sobzirom da je ova Blog tema - Osama Bin Laden postavljena sa "svim i svačim" u znaku Riba, i da je još u "uspešnom bekstvu" da nije uhvaćen, a kao "traže ga" mora da je dupla Riba.

A sećam se kada sam ga prvi put "ugledao" na stranici FBI - sajta The Most Wanted pre 11 godina, da sam gledao u njegovu sliku nekoliko desetina sekundi i pomislio : "Ma Mars si ti terorista, ti mora da si "njihov agent na specijalnom zadatku"...
 
 
0 #1 VENUS 2010-03-16 12:29
Dupla Riba??