Welcome, Guest
Username Password: Remember me
pravila diskusije
opis ili pracvila diskusije
  • Page:
  • 1

TOPIC: Moć Molitve

Moć Molitve 6 years, 7 months ago #6450

  • Nikola
  • OFFLINE
  • Administrator
  • Posts: 1557
Ide mi tranzitni Mesec preko natalnog Neptuna, pa naleteh na ovaj članak. Treba pročitati...

--------------------------

ПРАВОСЛАВНА ИСТИНИТА ПРИЧА: Хтели, али због молитве нису могли да га убију!
РУСКИ ВОЈНИК АЛЕКСАНДАР ВОРОНЦОВ ПРОВЕО ЈЕ У ЧЕЧЕНИЈИ 5 ГОДИНА У ЈАМИ


Пет година, судбине једног човека. Саша је био 5 година у чеченском заробљеништву, две године га нису хранили, вежбали на њему технику борбе прса у прса; неколико пута га стрељали пуцавши директно у њега, али нису могли да га убију!

1995 година, први чеченски рат. Ја потпуковник Антоније Мањшин, био сам командант јуришне групе, а суседна јуришна група добила је име по хероју Русије Артуру, мом другу који је погинуо у биткама за Грозни, покривајући својим телом рањеног војника. Војник је преживео, а он је погинуо имајући ране од 25 метака. У марту 1995, јуришна група Артур која је бројала 30 бораца, на троје борних кола извршавала је наређење команде да блокира нападе Чеченских милитантних група у Веденској клисури. Тамо постоји једно место Ханцелак који у преводу са чеченског значи – мртва клисура. Тамо је нашу групу чекала заседа.

Заседа – то јесигурна смрт: водећу и последњу машину онеспособљују и на тебе методично пуцају са висине. Група која је пала у заседу преживљава максимум 20-25 минута, а после тога то место постаје њихова братска гробница. Преко радио станице су затражили ватрену подршку из ваздуха, а моју јуришну групу су одмах послали у помоћ. Тамо смо стигли за 15 минута. Хеликоптери су навођеним ракетама ваздух-земља неутралисали ватрене позиције на брдима изнад нас и на наше велико изненађење група је скоро у потпуности била спашена. Недостајао је само Саша Воронцов. Он је био снајпер, и седео је на водећем возилу и експлозијом је био одбачен у долину 40-50 метара ниже. Почели су да га траже али га нису нашли. Почело је да се смркава. Пронађена је крв на стенама, али њега није било. Догодило се најгоре, тако контузованог од гранате заробили су Чечени.

Оформљен је тим за потрагу и спасавање, тражили га три дана по планинама, ноћу улазили, чак у села под контролом непријатеља, али Саша није пронађен. Отписан је као нестало лице и предложен је за орден храбрости. И замислите пролази 5 година. Почетком 2000-те, напад на село Шатоја. У Аргунској клисури у Шатојском рејону има насељени пункт Итум – Кале. У току блокаде пункта мирни становници су нас обавестили да код њих у зиндану (тамници) у јами лежи већ 5 година један наш припадник специјалних снага.

Морам да кажем да један дан у чеченском заробљеништву – је пакао. А тек 5 година! Ми потрчимо тамо, већ се смркавало. Фаровима од борних кола осветлимо околину и видимо рупу 3 са 3 и 7 метара дубине. Спустимо мердевине, а тамо живи леш. Човек се тетура, пада на колена, а ја по очима препознам да је то Саша Воронцов, 5 година га нисам видео а познао га. Он брадат, камуфлажна униформа се распала, увијен у врећу са прогризеном рупом за руке, да може да их греје. У тој јами је вршио нужду и живео, спавао, а два три пута недељно су га изводили на рад да копа чеченима утврђења. На њему су се уживо вежбали Чечени и обучавали, за борбе прса у прса са ножевима.

Они покушавају да те ножем убоду у срце а ти треба голорук да се одбраниш. У нашим специјалним снагама момци су добро обучени, али он измучен, није могао да им пружи отпор, промашивао је тако да су му све руке биле исечене. Он пада пред нас на колена, не може да говори, плаче и смеје се. А онда каже: “Момци, чекао сам вас 5 година, драги моји.” Ми га узмемо на руке, загрејемо купатило у кући, обучемо га. А онда нам он исприча шта је са њим било током тих 5 година.

Ту смо били са њим недељу дана, храна је била богата и разноврсна, а он комадић хлеба жваће сатима и полако једе. Њему су се сви укуси за 5 година атрофирали. Рекао ми је да га 2 године у опште нису хранили.

Питам: ” Како си преживео?” А он: “Можете ли да замислите команданире, крстић сам љубио, крстио се, и молио, узимао глину правио куглице, крстио их и јео. Зими сам јео снег.” ”Па како?” питам . А он каже: ” Знаш, те глинене куглице су ми биле укусније од домаће пите. Благословене куглице снега су биле слађе од меда.”
Пет пута су га стрељали на Ускрс. Да неби побегао, пресекли су му тетиве на ногама, није могао стајати. Ставе га на ивицу стене, он клечи, а 15-20 метара од њега стоји неколико људи са аутоматима спремни за стрељање.

Кажу: ” Моли се свом Богу, ако Бог постоји он ће те спасити.” И он се молио, још увек ми је у ушима та молитва, једноставне руске душе, “Господе Исусе, мој најдражи, Христе мој предивни, ако Ти је срцу данас угодно, ја ћу поживети још мало.” Затвара очи и крсти се. Они притискају окидаче али не долази до пуцња. И тако два пута -пуцањ се не дешава. Поново репетирају – Нема пуцња . Мењају шаржере – опет ништа, мењају аутомате – ништа.

Прилазе и кажу: “Има крст.” Немогу да га стрељају јер има крст. А он каже: “Нисам ја ставио тај крст него ми га је свештеник на крштењу дао, нећу га скидати.” Они пружају руке да откину Крст, а на пола метра од мене Благодат Светога Духа их увија, они падају на колена и на земљу. Туку га кундацима аутомата и бацају у јаму. И тако два пута меци нису излетали из цеви а три пута су се разлетали МИМО њега. Пуцајући директно у њега нису могли да га убију, само су му рикошети од каменчића направили посекотине.
И тако је то у животу . Мој последњи командир, херој Русије Шадрин је рекао: “Живот је чудна, прелепа и дивна ствар.”

У Сашу се заљубила чеченска девојка, она је од њега много млађа, имала је 16 година, то је тајна душе. Она му је треће године тајно ноћу носила козје млеко, спуштала канапом у јаму и тако спашавала. Родитељи су је хватали на делу, шибали скоро до смрти, закључавали у оставу. Њено име Ассељ. Био сам у тој остави, тамо је веома хладно, чак и у летњим месецима, има малецни прозор и врата закључана катанцем од амбара. Везивали су је, али је она успевала ноћу да то прегризе изађе кроз прозорче, помузе козу и донесе му млеко.

Ассел је повео са собом . Она се крстила и сада јој је име Ана, венчали су се, и родили двоје дечице, Ћирила и Машу. Дивна породица. Срели смо се у Псков – Пећерском манастиру. Загрлили смо се, оба плачемо. Он ми све прича. Поведем га старцу Адриану али тамо га народ не пушта. Ја им кажем: “Браћо и сестре, то је мој војник, он је у Чеченији провео 5 година у јами. Пустите Христа ради” А они сви клекоше и кажу: “Иди сине.” Прошло је 40 минута. Саша излази са осмехом од старца Адриана и каже, “Ништа се не сећам, као да сам са сунцем разговарао.” А на длану му кључ од куће. Свештеник им једао кућу од једне старе монахиње који је припао манастиру.

Инајважнија ствар коју ми је Саша на растанку рекао када сам га питао како је преживео све то: “Ја сам провео две године у јами и толико сам плакао да је сва глина испод мене била мокра од суза. Гледао сам у звездано чеченско небо из левка моје тамнице и тражио свог СПАСИТЕЉА. Плакао сам као дете, тражио свога Бога” “А онда” упитао сам. “А сада се ја окупам у његовим рукама,” рекао је Александар .

Са руског на српски за Србин.инфо превео: Александар Гридин)

Re: Moć Molitve 6 years, 7 months ago #6454

  • Joe
  • OFFLINE
  • Gold Boarder
  • Posts: 209
Interesantna priča sa ovim Rusom. Prošao je Isusove muke. Nije bilo votke, pa je energija otišla na molitvu. Šalim se... lepo je čuti ovako nešto. Često nam se svima u životu nekad desi da se osećamo nemoćno, a ima puno nemoćnih ljudi u Srbiji koji svakodnevno pate i žive u bedi i siromaštvu. Molitvu nam niko ne može uzeti. Lepo je kada čovek nađe neki unutrašnji mir i snagu da izdrži sve te teške trenutke. Ali i moćni ljudi ne bi trebalo da zaborave snagu molitve (neptun - molitva je u lavu - moć, vlast, uspeh u padu), ako ništa, bar da mogu i žele da razumeju teškoću običnih ljudi (koja svakog može da snađe), pomognu kada i koliko mogu, i dva puta razmisle pre nego što olako presude i donose odluke u svoju korist.
Pišem ovaj post i gledam onog Šojića u Beloj lađi...koji car. Kom se bogu on moli. Ima takvih muljara, naročito među političarima, a to je i talenat, da ih boli k.... za sve ljude, a da se celog života vešto izvlače i provlače. Neki ljudi se jednostavno rode sa dobrim neptunom, umeju povremeno da budu saosećajan, ali toliko da prevare obične ljude i uliju im lažnu nadu. E to nema veze sa molitvom.
Svaki čovek, nezavisno od religije, treba u sebi da nađe svoju molitvu, ali to prati rad na sebi i lično preobraženje i promena (neptun egzaltiran u vodoliji - promena). Za početak treba se okrenuti sebi, a ne slepo verovati i slušati "autoritete", a dobar način da se približimo sami sebi je da postanemo strašno iskreni (vodolija, uran) prema sebi. Zato su astrologija i molitva strašno bliske jedna drugoj. Ja verujem da, koliko se sami preobrazimo i postanemo bolji ljudi (a uvek možemo da budemo bolji) i činimo dobro drugima (iskrena želja) bez očekivanja koristi, toliko će i svemoćni Bog da nam pomogne u životu i usluši naše molitne...Onda, kada se najmanje budemo nadali.
The following user(s) said Thank You: Nikola

Re: Moć Molitve 6 years, 7 months ago #6455

  • jupiter
  • OFFLINE
  • Junior Boarder
  • Posts: 29
Slažem se sa tobom Joe. Kako kaže Vladika Nikolaj "Svaki pošten rad je molitva" Svako dobro djelo je molitva, svaka pomoć drugima u nevolji, svaka dobra misao, pa čak i suzdržavanje od ne uzvraćanja ka onima koji nam čine ili misle loše, molitva nije samo izgovaranje riječi, svakako.
The following user(s) said Thank You: Joe

Re: Moć Molitve 6 years, 7 months ago #6456

  • Joe
  • OFFLINE
  • Gold Boarder
  • Posts: 209
Često možemo čuti Molitva za mir...koji je svetu preko potreban. Venera - mir, je egzaltirana u ribama - molitva. Venera je i vladar bika - planeta zemlja, ali i vage - politika, pa se svi političari kao zalažu za mir. Svi vode kao odbrambenu politiku, saturn - odbrana je egzaltiran u vagi - politika. I ovo je logično, kao i mars egzaltiran u jarcu - ministarstvo odbrane i venera u ribama...sve se u politici može reći, samo na malo uvijen način.

Re: Moć Molitve 6 years, 7 months ago #6457

  • Joe
  • OFFLINE
  • Gold Boarder
  • Posts: 209
Molitva je i naša pobednička, evrovizijska pesma. Gledao sam u prolazu Mariju Šerifović u serijalu Ispovest. Čuo sam da je Mare, tektopisan koji je napisao pobedničku pesmu, rekao da je Marija škorpija u podznaku bik. Bik je logičan znak, s obzirom da vlada pevanjem. Interesantno je da Marija ima vladara veneru u gotovo egzaktnoj konjukciji sa neptunom, pa i njena najpoznatija pesma (venera) nosi naziv Molitva (neptun). Ja bih rekao da su ove planete u 9.polju (uspeh u inostranstvu - evrovizija), a s obzirom na Marijinu prirodu rekao bih da je asc na 1.stepenu bika. Dakle, po meni potencijalno vreme 14.11.1984. u 3:11 pm. Inače Venera-Neptun, po njenim pričama vidi se da je vrlo religiozna (+9.polje + planete u strelcu), da nosi to u sebi i dešavaju njoj se neobične stvari, priviđenja, snovi, što je logično za osobe sa ovakvom kombinacijom (mislim na jaku konjukciju sa Neptunom).
Marija je rešila da pred celim svetom kaže istinu. Ovo je svakako malo neobično, bez obzira što se može smatrati i "poslovnim" poduhvatom. Ona ima vladara 3.polja na 11.stepenu u konjukciji sa uranom...čini mi se da vrlo veruje i u astrologiju jer se više puta pozivala na svoj horoskopski znak. Uran njoj je na 12.stepenu (riba) što je još jedan razlog zašto je čitav serijal tako nazvan. Rekao bih da se u reči ispovest krije uran - istina i ribe - pred samim Bogom, najdublja istina...odnosno još jedan primer koji opisuje egzaltaciju neptuna u vodoliji. Glavni događaj serijala će biti da Marija otkrije svoje seksualno opredeljenje - logično jer su pomenuti merkur i uran u 8.polju... interesantno je kad ljudi pričaju o sebi, kao da vam naglas čitaju svoju natalnu kartu. Interesantno je proveru znanja iz astrologije.
Last Edit: 6 years, 7 months ago by Joe.
  • Page:
  • 1
Time to create page: 0.31 seconds