Welcome, Guest
Username Password: Remember me

Jarac podznak Bik - genetski kod Srba...
(1 viewing) (1) Guest
pravila diskusije
opis ili pracvila diskusije

TOPIC: Jarac podznak Bik - genetski kod Srba...

Re: Jarac podznak Bik - genetski kod Srba... 6 years, 8 months ago #5420

  • Nikola
  • OFFLINE
  • Administrator
  • Posts: 1557
Мирослав Лазански

Американац у Београду

При свему томе, Америци је најважнија стабилност неког региона, много важнија и од пуке правде

Таман када сам помислио како ће нова америчка екселенција у Београду, амбасадор Мајкл Кирби, више волети Србију него његови претходници, барем се тако чинило претходних месеци, кад оно екселенција наставља истим утабаним путем. Каже да „Вашингтон не жели нову Републику Српску на Косову, јер се тај модел није показао као добро решење за развој БиХ”. Ако основано претпоставимо да је љубав Американаца према некој држави, или нацији, увек заснована на конкретном интересу, онда је председник Републике Српске Милорад Додик својевремено најбоље одговорио америчком амбасадору у БиХ на примедбу „како БиХ не функционише, а они Американци су у пројекат те државе уложили паре”.

„Екселенцијо, Република Српска је спремна да вам врати сваки уложени долар, ево такорећи сутра, само немојте више да нам намећете ваша решења”, рекао је Додик. Американац је био изненађен, згранут и без текста.

Дакле, хајде да и ми понудимо Вашингтону да му платимо зато што су нас бесправно и мимо свих међународних конвенција и правила бомбардовали 1999. године, да платимо све бомбе, ракете и осиромашени уранијум којим су нас засејали, да им платимо сав страх и душевни бол њихових пилота док смо их гађали, да платимо и душевни бол који екселенција вероватно има кад год прође улицом Кнеза Милоша поред остатака зграде Генералштаба и Министарства одбране. Јер, „Ђуро ће ти опростити што те је тукао”. Можемо ми то, како да не, па наши односи са Вашингтоном и Бриселом све више личе на прилично недоличан оријентални базар. Наиме, већ 12 година Србија живи између револуције и контрареволуције, између јасних циљева и нејасних перспектива, између притиска и заборава, између неспојивог очувања Косова, у овом или оном облику, и уласка у ЕУ.

И све то време шериф намеће ред и закон, санкционише оно што сматра да треба, оцењује резултате на плану демократије и људских права, похваљује и додељује дипломе и повластице ревносним ученицима, а да се нико од домаћина у овој Србији не упита каква смо ми то земља? Не због нас, већ због Америке и Американаца, јер њима, ако заиста волимо САД, треба помоћи. Ратничка политика, паганска етика, Америка све више личи на некадашњу римску империју, јер само је Рим у једном периоду историје био толико војно супериоран. После добијеног „хладног рата”, Америка влада светом без савезника, без институција, без правила, реагујући силом где хоће и кад хоће. То неосновано самопоуздање зове се „хибрис”, то је грчка реч, а значи отприлике прекорачење сваке мере, кад људи замисле да су моћни као богови, и не виде да управо зато и срљају у провалију.

Управо је на примеру Косова савремени Рим на реци Потомак прихватио своју империјалну судбину, заборавио сву моралну реторику, јер то као да сада није реално, али за разлику од Римљана, који су отворено прихватали своју империјалну судбину, Американци воле да верују, и да друге у то уверавају, да они немају империју. Заправо, Америка је унилатерална када хоће, или кад год може, као свака сила, а мултилатерална кад мора, опет као свака сила, јер то је само однос снага. При свему томе, Америци је најважнија стабилност неког региона, много важнија и од пуке правде. САД сматрају да стабилност и америчке интересе на Косову могу да гарантују Тачи и Харадинај, а не српски политичари, како на Косову тако и у Београду. Америчка империја се на Косову определила за стабилност, као водећу идеју, а не за демократију, још мање за људска и национална права Срба. Америка је годинама подржавала и помагала најгоре војне режиме и диктатуре широм света, наравно, ако су обезбеђивали ред и бранили интересе Америке. Косово је само наставак те империјалне политике.

Косово је вековна агонија ривалских култура и нација, судар међусобно неспојивих историја заплетених у борби за примат на истом и уском географском простору. Косово је и судар митова чија се веродостојност периодично потхрањује и крвљу, а свако ново убиство на том простору чини историју која је до њега довела вероватнијом и тежом за превазилажење. Бескорисно је истицати да су све историје у великој мери митске, да су културе препуне логичких бесмислица и самообмана и да је план Приштине о хармоничном и идиличном Косову Албанаца и Срба неоснована фантазија. Бог зна да су се из класне и идеолошке солидарности у прошлом веку изродила ужасна зла. Да ли је неоспорно да ће руке националне и етничке солидарности данас бити чистије? Ако је истина да је комунистички визионарски интернационализам доживео слом, у којој мери се добронамерни либерални национализам показао успешним, рецимо, на просторима Балкана?

Шта би данас урадио Вудроу Вилсон, прави представник добронамерног либералног национализма, са бандама убица и пљачкаша на Косову? Јер, у Вилсоновом либералном национализму централно место заузимала је доктрина самоопредељења, односно идеја да потлачене нације имају право да збаце своје тлачитеље и да захтевају суверене државе на територији коју насељавају. На Балкану су све нације добиле то право осим Срба. Осим, ако америчка екселенција у Београду не мисли друкчије...

Мирослав Лазански

објављено: 09.03.2013.

Re: Jarac podznak Bik - genetski kod Srba... 6 years, 7 months ago #5473

  • Nikola
  • OFFLINE
  • Administrator
  • Posts: 1557
Мирослав Лазански

Боже правде у Загребу

За многе Србе и за многе Хрвате неолиберални капитализам је фрустрирајуће искуство. Никаква фудбалска „утакмица године” не може то елиминисати

Не знам, док ово пишем, какав ће бити резултат фудбалске утакмице између Хрватске и Србије на Максимиру, али знам да ће се химна Краљевине Југославије опет чути на том месту. Јер, 1999. године на том стадиону играле су репрезентације СР Југославије и Хрватске, свирала се химна „Хеј Словени”. Сада ће се прво извести српска химна „Боже правде”, а затим „Лијепа наша домовино”. Недостаје још само некадашња словеначка химна „Напреј заставе славе”, па да имамо комплетну химну Краљевине Југославије, коју су чинили почетни акорди све три химне. Три народа, три химне, једна краљевина...

Дакле, могло би се рећи да је ово и прва службена фудбалска утакмица између Србије и Хрватске, ако не рачунамо фудбалске утакмице аматерских репрезентација ове две бивше југорепублике у некадашњој СФР Југославији. Мислим да тада нису извођене химне, јер у то време Србија и није имала званичну националну химну. Хрвати јесу. Увек. Је ли распад некадашње заједничке државе, заправо, започео на том месту, 1990. године, на утакмици Динама и Црвене звезде? Или на фудбалском „Пољуду”, маја 1980, играли су Хајдук и Звезда када је спикер саопштио да је умро Тито. Тишина, а онда је цео стадион запевао ,,Друже Тито, ми ти се кунемо да са твога пута не скренемо”. А сви су скренули. Од Триглава до Вардара. Касније, у демократској Хрватској, у једној ТВ емисији, Антун Врдољак је оптужио Хајдуковог бека Мужинића да је ,,плакао када је спикер саопштио да је Маршал умро”.

„И ти си плака, видија сан те”, бранио се Мужинић.

„А не, ја сан отворија виски”, није се дао Врдољак. У Титовој Југославији снимио је своје најбоље филмове, све је финансирала СФРЈ.

За нову 2013. годину гледао сам мало ТВ канале Словеније и Хрватске. На првом каналу словеначке телевизије били су филмови „Марш на Дрину” и „Ужичка република”, хрватским државним ТВ каналима доминирали су филмови „Сутјеска”, ,,Неретва” и „Валтер брани Сарајево”. Словенци, Хрвати, Срби и Муслимани у борби против окупатора Немаца и домаћих издајника. Све у име бољег сутра, братства и јединства, и заједничке државе Југославије. За тренутак сам помислио да се 1991. није ни догодила. Односно, „ко нас брате то завади?”

Што сте, од Триглава до Вардара, рушили државу од 23 милиона становника, по површини већој од Велике Британије са Северном Ирском, већој од Немачке пре уједињења? Зато да би данас слушали ултиматуме хер Шокенхофа? Је ли оној, некима овде и тамо тако мрској Југославији, било ко у свету могао да испоручује такве и сличне ултиматуме? Знам, многи ће рећи, била су то друга времена, то је историја. Да, али да не заборавимо, како историја ствара лидере, тако и лидери стварају историју. Која остаје за наредна поколења, све остаје записано.

Године 1948. били смо потпуно сами пред Стаљином. Американцима су биле потребне пуне две године док нису утврдили да разлаз с Москвом није фингиран. Тек после тога је стигла америчка економска и војна помоћ. Нико ти неће помоћи ако није уверен у твоју решеност да нешто одлучно и сам браниш.

Двадесет две године од распада СФРЈ ентузијазам и дух почетних дана прекрили су разочарање, немаштина и незапосленост. Вероватно су многи тада улагали и велике наде у ипак неизвесну будућност. Вероватно да има доста оних и у Хрватској и у Србији који сматрају да су у социјализму боље живели него данас. Јер за многе Србе и за многе Хрвате неолиберални капитализам је фрустрирајуће искуство, права ноћна мора оскудице којом председава малобројна елита. Никаква фудбалска „утакмица године” не може то елиминисати.

Но, можда ћемо се опет, од Триглава до Вардара, наћи заједно у ЕУ. Што се тиче Србије, кроз ко зна колико година? Пошто амерички амбасадор у Београду, господин Мајкл Кирби поручује да ,,Србији време истиче и због проблема који постоје у Сирији, у Северној Кореји и са банкама на Кипру”.
Стварно, никако да повежем оног несташка Ким Џонг Уна са нашим проблемом око Косова. Зашто би ми журили и прихватили све ултиматуме око Косова, односно КиМ, због Ким Џонг Уна? Или због кипарских банака? Нека брине онај ко има паре у тим банкама. Да неће можда да изостану западне инвестиције у Србији ако одмах не добијемо тај фамозни датум.

Да једном већ престанемо да се фолирамо, инвестиције иду тамо где законодавство и правни систем неке државе гарантују правну сигурност за те инвестиције и где може да се оствари профит. Вијетнам је ригидна комунистичка држава, није чланица ни НАТО-а ни ЕУ, па је само „Кока-Кола” тамо уложила три милијарде долара. „Филип Морис” је одавно стигао у Ниш, а колико знам ми још нисмо ни у ЕУ, ни у НАТО-у. Американци су били у „Сартиду” све док је било профита...

Отиђите петком и суботом у Вршац, не може се проћи од Румуна, долазе код нас и све живо купују. После толико година од када су чланица и ЕУ и НАТО-а. Бугари се јавно спаљују, влада је пала због цене струје, а чланица су ЕУ и НАТО-а.

Политика која се данас води у ЕУ, 55 година после Жана Монеа, чешће се доводи у везу са несигурношћу него са сигурношћу. То је такође реалност Европе данас, и о томе треба водити рачуна. И због Косова, и не само због Косова.

Мирослав Лазански
објављено: 23.03.2013.
Last Edit: 6 years, 7 months ago by Nikola.

Re: Jarac podznak Bik - genetski kod Srba... 6 years, 7 months ago #5501

  • strelica
  • OFFLINE
  • Platinum Boarder
  • Posts: 424
Vest: BRITANSKI BBC PRIZNAO: Bombardovali smo vas osiromašenim uranijumom, u Srbiji će od raka umreti još 10.000 ljudi

Preneto sa Telegraf.rs

U jednom od pet naleta američkih borbenih aviona korišćen je osiromašeni uranijum, a polovinu od 500.000 napada u kojima je on upotrebljavan činile su bombe, pokazuje statistika Pentagona.

U narednom periodu najmanje još 10.000 ljudi u Srbiji umreće od raka uzrokovanog NATO bombardovanjem osiromašenim uranijumom 1999. godine, objavio je britanski biolog Rodžer Kofil, a prenosi BBC!

Kofil je do svojih prognoza došao u svojoj laboratoriji u južnom Velsu, a o pomenutoj problematici pričao je na londonskoj konferenciji posvećenoj problematici bombardovanja američkih i britanskih snaga, osiromašenim uranijumom u Iraku, 1991. godine.

O ovoj temi BBC je pisao još 1999. godine, a sudeći po povećanom broju obolelih od kancera na ovim prostorima crne prognoze su se ispostavile i više nego tačne.

Prema Kofilu, prvi znak ove problematike svakako je zabeležena povišena radijacija u skoro svim centrima Balkana, zabeležena neposredno nakon bombardovanja. Naime, sredinom juna 1999. godine, naučnici iz severne Grčke objavili su rezultate prema kojima je u tom regionu, svaki put kada naiđe vetar iz pravca Kosova, bila zabeležena povišena radijacija za najmanje 25 odsto.
Sličnim istraživanjima bavili su se i Bugari, koji su došli do podataka da je nad njihovom zemljom zabeležena povišena radijacija od 8 odsto, a nad Jugoslavijom čak i do 30 odsto.

I dok Pentagon i Ministarstvo odbrane Velike Britanije i dalje uporno insistiraju na tome da osiromašeni uranijum nije do te mere opasan, britanski biolog tvrdi sasvim suprotno:
- Ono što je najopasnije su čestice iz prašine, koja se podigne nakon bombardovanja osiromašenim uranijumom! Reč je o beta emiterima, koji mogu da “putuju” i do 300 kilometara, a čije je udisanje smrtonosno.

Pomenute čestice se zadržavaju u plućima, a neretko završavaju i u drugim tkivima, od čega najčešće razaraju bubrege.

Prema statistici Pentagona, u jednom od pet naleta američkih borbenih aviona korišćen je osiromašeni uranijum, a polovinu od 500.000 napada u kojima je korišćen osiromašeni uranijum, činile su bombe.

Prvi znaci trovanja prema prognozi Britanca pojavili su se šest meseci nakon bombardovanja, a prvi slučajevi leukemije kao posledice bombardovanja, zabeleženi su 2000. godine.
- Prema mojim proračunima, od raka izazvanog posledicama bombardovanja osiromašenim uranijumom, u narednom periodu umreće još najmanje 10.150 ljudi. Neće biti pošteđeni nivojnici KFOR-a, bolničari… Jednom rečju, svi koji su se u to vreme zatekli u pomenutom delu Balkana – objasnio je Kofil.

Svoje tvrdnje Rodžer je potkrepio i ukazivanjem na decu rođenu s deformitetima, kako u Bosni, tako i u Iraku, gde je NATO, takođe, u bombardovanju koristio osiromašeni uranijum.

On je dodao i da su američki fizičari na Univerzitetu u Merilendu odavno došli do istih zaključaka kao i on.

Re: Jarac podznak Bik - genetski kod Srba... 6 years, 7 months ago #5516

  • Nikola
  • OFFLINE
  • Administrator
  • Posts: 1557
DRSKE PODVALE: Nemanjići su bili čisti Albanci?!

Društvo, 07:07, 28.03.2013.

Po njihovim teorijama, sve srpske svetinje izgradili su Albanci, a manastir Gračanica hoće da preimenuju u albansku crkvu Ulpijanu. Gračanicu nisu uspeli da sruše, a sada bi da je prisvoje.

BEOGRAD - Oprosti im, Bože, ne znaju šta rade!

Albanski istoričari tvrde da su srpski Nemanjići u stvari albansko pleme Nimani, a da je manastir Visoki Dečani podiglo albansko lokalno pleme Gaši, a ne Stefan III Dečanski (?!). Oni takođe hoće da prisvoje srpski srednjovekovni manastir Gračanica i preimenuju ga u albansku crkvu Ulpijanu, iako je opšte poznato da je Gračanicu izgradio srpski kralj Milutin! Pored toga, na internet sajtu albanian.com piše da je srpska svetinja, Crkva Bogorodice Ljeviške, „najstarija albanska crkva na ovim prostorima“ (?!).

Verski analitičari, istoričari i srpska javnost šokirani su ovim izjavama i oštro osuđuju albanske istoričare.Mirko Đorđević, verski analitičar, kaže za Kurir da su ove tvrdnje neistinite i da je njihova pozadina politička.

- Ovaj problem je dobro poznat. Nije čudno što albanski istoričari i etnografi svojataju sve crkve na Kosovu, bilo pravoslavne bilo katoličke, ali to nema potvrdu u nauci i istoriji, već predstavlja čist refleks politike i ideologije. Nema sumnje da su ovi manastiri i crkve srpskog porekla. Istorija je jasna - kaže Đorđević, dodajući da je ovo politička i ideološka moda Albanaca.

Istoričar Predrag Marković takođe tvrdi da je osnovni uzrok za to što Albanci svojataju srpsku kulturu i istoriju nedostatak svoje.
- Oni imaju problem s manjkom prave istorije - kaže Marković.

U vreme gradnje Albanaca nije ni bilo

Bez obzira na tvrdnje Albanaca, istorijske činjenice govore da u vreme izgradnje ovih manastira Albanaca skoro uopšte nije ni bilo na Kosovu, što je pouzdan dokaz da oni nisu imali nikakav udeo u izgradnji. Kad su Turci 1455. godine popisivali stanovništvo na ovim prostorima, Albanaca je bilo samo jedan odsto.
Zašto uništavaju „svoje“

Interesantno je što Albanci tvrde da su srpski manastiri njihovi, a s druge strane iste te građevine krvnički napadaju i uništavaju. Dokaz za to je činjenica da kosovska policija i Kfor neprestano čuvaju Pećku patrijaršiju od Albanaca, jer oni danonoćno prete napadima. Da su oni zaista to gradili, sigurno ne bi palili, rušili i uništavali.

Re: Jarac podznak Bik - genetski kod Srba... 6 years, 7 months ago #5519

  • vajner
  • OFFLINE
  • Platinum Boarder
  • Posts: 334
СЛОБОДА - ОРГАН СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У АМЕРИЦИ:

"Срби подручје Скадра насељавају још од раног средњег века, јер им је византијски цар Ираклије даровао град у 7. веку. У потоњим вековима био је седиште српске државе Дукље, а у њему су столовали дукљански кнежеви и први српски краљ Михајло и његов син краљ Бодин, који се крајем 11. века у овом граду братимио са једним од вођа Првог крсташког рата, Рејмоном од Тулуза. Векови турског ропства и каснија асимилација од стране албанске државе довели су до тога да Срба у Скадру данас има тек неколико хиљада.

У доба комунистичког режима Енвера Хоџе Албанија је озваничила атеизам, забранила исповедање вере, и наметнула дубоку асимилацију свих мањина албанизацијом и променом њихових имена и презимена. Џамија у Враки надомак Скадра служила је као складиште оружја, док је црква била претворена у дом омладине, са бином на месту олтара."

ГЛАС ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ:

"У Србији Скендербега знамо по чувеном истоименом коњаку који је некада шверцован из Албаније и имао је своје бројне љубитеље широм бивше Југославије. Мање је познато да је право име Скендербега Ђурађ Кастриоти који је рођен 1405. године и да је био албански кнез, вођа албанског народа против Турске и Венеције. Умро је 1468. године. Легендарни Ђурађ Кастриоти, Скендербег, имао је српске корене. Легенда каже да потиче из феудалне породице Србина Јована Кастриоте из Македоније и мајке Војиславе из Црне Горе, са Цетиња. Према историчару Едуарду Гибону и књизи објављеној 1788. године, Скендербегов отац Јован Кастриоти био је принц Епира а мајка Војислава била је принцеза српског порекла из породице Трибала која је дошла из Македоније. Скендербегов отац Јован био је први који се супротставио упадима војске Бајазита Првог. Међутим, Султан га је натерао да плаћа данак, а да би осигурали верност арбанашких племена, Турци су као таоце одвели Јованове синове међу којима је био и петогодишњи Ђурађ. Завршио је војну школу у Једренима, ратовао у турској војсци и однео много победа за Отоманско царство, а за своје војничке подвиге добио је звање Скендербег. Многи су ратничка умећа Ђурађа Кастриотија - Скендербега поредили са ратничким умећем Александра Великог. Напустио је турску војску 1443. године и вратио се у Албанију и углавном боравио у Круји одакле је у периоду од 1444. до 1467. године водио беспоштедне борбе против Отоманског царства и са својим ратницима забележио 26 победа."

ZIDANJE SKADRA

Grad gradila tri brata rođena,
do tri brata, tri Mrnjavčevića:
jedno bješe Vukašine kralje,
drugo bješe Uglješa vojvoda,
treće bješe Mrnjavčević Gojko;
grad gradili Skadar na Bojani,
grad gradili tri godine dana,
tri godine sa trista majstora;
ne mogoše temelj podignuti,
a kamoli sagraditi grada:
što majstori za dan ga sagrade,
To sve vila za noć obaljuje.

Kad nastala godina četvrta,
tada viče sa planine vila:
"Ne muči se, Vukašine kralje,
ne muči se i ne harči blaga!
Ne mož, kralje, temelj podignuti,
a kamoli sagraditi grada,
dok ne nađeš dva slična imena,
dok ne nađeš Stoju i Stojana,
a oboje brata i sestricu,
da zaziđeš kuli u temelja:
tako će se temelj obdržati,
i tako ćeš sagraditi grada."

Kad to začu Vukašine kralje,
on doziva slugu Desimira:
"Desimire, moje čedo drago!
Dosad si mi bio vjerna sluga,
a od sade moje čedo drago;
vataj, sine, konje u intove,
i ponesi šest tovara blaga:
idi, sine, preko b'jela sv'jeta,
te ti traži dva slična imena,
traži, sine, Stoju i Stojana,
a oboje brata i sestricu;
jali otmi, jal' za blago kupi,
dovedi ih Skadru na Bojanu,
da ziđemo kuli u temelja,
ne bi l' nam se temelj obdržao,
i ne bi li sagradili grada."

Kad to začu sluga Desimire,
on uhvati konje u intove,
i ponese šest tovara blaga;
ode sluga preko b'jela sveta,
ode tražit' dva slična imena.
traži sluga Stoju i Stojana,
traži sluga tri godine dana,
al' ne nađe dva slična imena,
al' ne nađe Stoje i Stojana,
pa se vrnu Skadru na Bojanu,
dade kralju konje i intove,
i dade mu šest tovara blaga:
"Eto, kralje, konji i intovi,
i eto ti šest tovara blaga,
ja ne nađoh dva slična imena,
ja ne nađoh Stoje i Stojana".

Kad to začu Vukašine kralju,
on podviknu Rada neimara,
Rade viknu tri stotin' majstora:
gradi kralje Skadar na Bojani,
kralje gradi, vila obaljuje,
ne da vila temelj podignuti,
a kamoli sagraditi grada!
Pa dozivlje iz planine vila:
"More, ču li, Vukašine kralju!
Ne muči se i ne harči blaga
ne mož, kralje, temelj podignuti,
a kamoli sagraditi grada!
No eto ste tri brata rođena,
u svakoga ima vjerna ljuba:
čija sjutra na Bojanu dođe
i donese majstorima ručak,
ziđite je kuli u temelja:
tako će se temelj obdržati,
tako ćete sagraditi grada."

Kad to začu Vukašine kralju,
on doziva dva brata rođena:
"Čujete li, moja braćo draga!
Eto vila sa planine viče,
nije vajde što harčimo blago,
ne da vila temelj podignuti,
a kamoli sagraditi grada!
Još govori sa planine vila:
ev' mi jesmo tri brata rođena,
u svakoga ima vjerna ljuba:
čija sjutra na Bojanu dođe
i donese majstorima ručak,
da j' u temelj kuli uzidamo:
tako će se temelj obdržati,
Tako ćemo sagraditi grada.
No je l', braćo, Božja vjera tvrda
da nijedan ljubi ne dokaže,
već na sreću da im ostavimo,
koja sjutra na Bojanu dođe?"
I tu Božju vjeru zadadoše
da nijedan ljubi ne dokaže.
Utom ih je noćca zastanula,
otidoše u bijele dvore,
večeraše gospodsku večeru,
ode svaki s ljubom u ložnicu.
Al' da vidiš čuda velikoga!
Kralj Vukašin vjeru pogazio,
te on prvi svojoj ljubi kaza:
"Da se čuvaš, moja vjerna ljubo!
Nemoj sjutra na Bojanu doći,
ni donijet ručak majstorima,
jer ćeš svoju izgubiti glavu,
zidaće te kuli u temelja".
I Uglješa vjeru pogazio,
i on kaza svojoj vjernoj ljubi:
"Ne prevar' se vjerna moja ljubo!
Nemoj sjutra na Bojanu doći,
ni donijet majstorima ručak,
jera hoćeš mlada poginuti,
zidaće te kuli u temelja!"
Mladi Gojko vjeru ne pogazi,
i on svojoj ljubi ne dokaza.

Kad ujutru jutro osvanulo,
poraniše tri Mrnjavčevića,
otidoše na grad na Bojanu.
Zeman dođe da se nosi ručak,
a redak je gospođi kraljici;
ona ode svojoj jetrvici,
jetrvici, ljubi Uglješinoj:
"Ču li mene, moja jetrvice!
Nešto me je zaboljela glava, —
tebe zdravlje! — preboljet ne mogu;
no ponesi majstorima ručak."
Govorila ljuba Uglješina:
"O jetrvo, gospođo kraljice!
nešto mene zaboljela ruka, —
tebe zdravlje! — prebolje' ne mogu;
već ti zbori mlađoj jetrvici".
Ona ode mlađoj jetrvici:
"Jetrvice, mlada Gojkovice!
Nešto me je zaboljela glava,
tebe zdravlje! — preboljet ne mogu;
no ponesi majstorima ručak."
Al' govori Gojkovica mlada:
"Ču li, nano, gospođo kraljice!
Ja sam rada tebe poslušati,
no mi ludo čedo nekupato,
a bijelo platno neisprato."
Veli njojzi gospođa kraljica:
"Idi," kaže, "moja jetrvice,
te odnesi majstorima ručak,
ja ću tvoje izaprati platno,
a jetrva čedo okupati."
nema šta će Gojkovica mlada,
već ponese majstorima ručak.

Kad je bila na vodu Bojanu,
ugleda je Mrnjavčević Gojko;
junaku se srce ražalilo,
žao mu je ljube vijernice,
žao mu je čeda u kol'jevci,
đe ostade od mjeseca dana;
pa od lica suze prosipaše.
Ugleda ga tanana nevjesta,
krotko hodi, dok do njega priđe
"Što je tebe, dobri gospodaru,
te ti roniš suze od obraza?"
al' govori Mrnjavčević Gojko:
"Zlo je, moja vijernice ljubo!
Imao sam od zlata jabuku,
pa mi danas pade u Bojanu,
te je žalim, pregoret' ne mogu!"
Ne sjeća se tanana nevjesta,
no besjedi svome gospodaru:
"Moli Boga ti za tvoje zdravlje,
a salićeš i bolju jabuku!"

Tad junaku grđe žao bilo,
pa na stranu odvratio glavu,
ne šće više ni gledati ljubu;
a dođoše dva Mrnjavčevića,
dva đevera Gojkovice mlade,
uzeše je za bijele ruke,
povedoše u grad da ugrade,
podviknuše Rada neimara,
Rade viknu do trista majstora;
al' se smije tanana nevjesta,
ona misli da je šale radi.
Turiše je u grad ugrađivat:
oboriše do trista majstora,
oboriše drvlje i kamenje,
uzidaše dori do koljena:
još se smije tanana nevjesta,
još se nada da je šale radi;
oboriše do trista majstora,
oboriše drvlje i kamenje,
uzidaše dori do pojasa:
tad oteža drvlje i kamenje;
onda viđe šta je jadnu nađe,
ljuto pisnu kako ljuta guja,
pa zamoli dva mila đevera:
"Ne dajte me mladu i zelenu!"
To se moli, al' joj ne pomaže,
Jer đeveri u nju i ne glede.

Tad se prođe srama i zazora,
pake moli svoga gospodara:
"Ne daj mene, dobri gospodaru,
da me mladu u grad uzidaju!
No ti prati mojoj staroj majci:
moja majka ima dosta blaga,
nek ti kupi roba il' robinju.
te zidajte kuli u temelja."
To se moli, no joj ne pomaže.

A kad viđe tanana nevjesta
da joj molba više ne pomaže,
tad se moli Radu neimaru:
"Bogom brate, Rade neimare,
ostavi mi prozor na dojkama,
isturi mi moje b'jele dojke:
kada dođe, moj nejaki Jovo,
kade dođe, da podoji dojke!"
To je Rade za bratstvo primio, -
ostavi joj prozor na dojkama,
pa joj dojke upolje isturi:
kade dođe nejaki Jovane,
kade dođe, da podoji dojke.
Opet tužna, Rada dozivala:
"Bogom brate, Rade neimare,
ostavi mi prozor na očima,
da ja gledam ka bijelu dvoru
kad će mene Jova donositi
i ka dvoru opet odnositi."
I to Rade za bratstvo primio,
ostavi joj prozor na očima,
te da gleda ka bijelu dvoru
kade će joj Jova donositi
i ka dvoru opet odnositi.

I tako je u grad ugradiše,
pa donose čedo u kol'jevci,
te ga doji za neđelju dana:
po neđelji izgubila glasa;
al' đetetu onđe ide rana:
dojiše ga za godinu dana,
Kako tade, tako i ostade,
da i danas onđe ide hrana:
zarad čuda i zarad lijeka,
koja žena ne ima mlijeka.

Re: Jarac podznak Bik - genetski kod Srba... 6 years, 7 months ago #5580

  • Nikola
  • OFFLINE
  • Administrator
  • Posts: 1557
Binel: Postao sam Srbin po srcu

Goran Čvorović | 06. april 2013. 20:59 |

Pjer-Anri Binel, bivši francuski oficir, osuđen zbog špijunaže za Srbiju: Nisam imao predubeđenja, ali sam brzo shvatio da Srbi jedini drže reč. Bilo je nemoguće sedeti skrštenih ruku

PARIZ- OD STALNOG DOPISNIKA

VOLIM Srbe, a kako vreme odmiče, samo su mi još draži - ističe, u ekskluzivnom razgovoru za ”Novosti” Francuz Pjer-Anri Binel, osuđen zbog špijunaže u korist naše zemlje, čovek koji je zbog Srbije žrtvovao i svoju profesionalnu karijeru i slobodu.
Neposredno pred NATO bombardovanje, kao šef kabineta francuskog predstavnika pri Severnoatlantskoj organizaciji, generalu Jovanu Milanoviću dostavio je moguće ciljeve, zbog čega ga je sud u Parizu osudio na zatvor.

* Šta ste radili, u ovo vreme, pre tačno 14 godina, dok je NATO bombardovao Srbiju?

- Bio sam zauzet obavezama prema Republici! Ali, pratio sam razvoj situacije i bombardovanje preko TV ekrana u zatvorskoj ćeliji. Video sam sve snimke koji su bili dostupni, uključujući pogođene ciljeve i hrabre branioce na beogradskim mostovima.

* Kako ste uhvaćeni?

- Bilo je to veoma brzo. Prvi susret s generalom Milanovićem sam imao u julu 1998. Tada se ništa nije dogodilo. On je zatim kontaktirao sa mnom početkom oktobra i tada sam mu dostavio informacije. Mislim da su ga pratili. Naš susret je, tako, privukao pažnju. Ali, nisam se uopšte krio. Nisam imao razloga za to. Već 10. oktobra sam pozvan u Pariz, a 17. sam prvi put izveden pred sudiju.

* Jeste li imali podršku za svoj poduhvat?

- Uradio sam to potpuno sam. Niko mi nije pomogao.

* Mislite li da ste vašom akcijom spasli živote i dobra?


- Ne mogu da procenjujem efikasnost moje akcije. Ono što je sigurno, jeste da nisam mogao da pustim da se dogodi ono što se pripremalo. To je bilo monstruozno. Morao sam zato da reagujem.

* Jeste li to radili zbog humanizma, ili zbog simpatija prema Srbima? Da li biste isto učinili i za neku drugu naciju?

- U početku, kada sam došao u mirovnu misiju u Bosnu i Hercegovinu, nisam imao predubeđenje. Nisam bio za ovu ili onu stranu. Vremenom, od decembra 1995. do juna 1996, koliko sam tamo boravio, shvatio sam da su Srbi bili jedini koji su držali reč. Kad bi rekli da će nešto uraditi, to bi i uradili. Osetio sam bliskost s njima. Postao sam, da tako kažem, Srbin po srcu. To je, ako hoćete, i deo francuske tradicije. Mnogi Francuzi su bliski Srbima.

* Da li vam je država Srbija do sada pokazala bilo kakvu zahvalnost za to što ste učinili?

- Nisam dobio medalju. Ali, kad sam posetio Srbiju, svi su me izuzetno toplo primili. Otkrio sam da me ljudi poznaju. I, to mi veoma mnogo znači.

* Imate li danas kontakte sa Srbima?

- Slabo. Ali, srećem ih, s vremena na vreme, jer ih dosta živi u Francuskoj. Kad kod nekog prepoznam govor iz bivše Jugoslavije, pitam ga koje je nacionalnosti, a ako se ustručava da odgovori, kažem mu da bi mi činilo veliko zadovoljstvo ako bi mi rekao da je Srbin. Obično se tada nasmeju, a susret protekne veoma prijatno.
* Kako objašnjavate fenomen da mnogi francuski vojnici i oficiri, koji se vrate iz misija u BiH ili na Kosovu, postaju veliki prijatelji Srba i Srbije?
- Većina koje sam video kada su se vratili s Kosova, bili su zgroženi načinom na koji su se ponašali Albanci. Čak je i jedan Bernar Kušner, i pored svega, na kraju svoje misije rekao da jedino Srbima može da se veruje!

* I pored zvanične politike i bombardovanja, može, dakle, da se kaže da francusko-srpsko prijateljstvo i dalje opstaje?

- To u svakom slučaju može da se kaže kada je reč o Francuzima koji su u toku s onim šta se dešava. Ali, problem je u tome što se prosečan Francuz uglavnom bavi televizijskim programom i vreme provodi uz igrice na internetu. Ništa ih drugo ne zanima. Ali, oni koji poznaju prilike u regionu, i naročito ako su tamo radili, steknu mišljenje da su Srbi ljudi s kojima je najlakše raditi, da su stručni, da mogu da imaju poverenja u njih. Sada svi polako toga postaju svesni.

* Kako vidite današnje odnose u Evropi? Šta nas očekuje na kontinentu?

- EU je bila dobra ideja, ali je potpuno skrenula s puta i izgubila polaznu vrednost. Nema legitimno izabranu centralnu vlast. Zajednička moneta joj ne donosi korist. Evropa više nije rešenje, nego problem.

* Kako vidite ulogu Nemačke u aktuelnoj ekonomskoj krizi, evropskom uređenju, problemima na Balkanu?

- Nemačka ima izuzetno egoističnu ekonomsku koncepciju. Istovremeno, nikada nisu zaboravili Prvi i Drugi svetski rat. I dalje im kao kost u grlu stoji to što je Hitler u dolini Neretve izgubio celu pancir-diviziju. Uvek ću ustajati protiv toga što je NATO bio prvi koji je bombardovao Beograd posle nacista. Kada se raspadala Jugoslavija, Nemci su prvi priznali hrvatski separatizam i držali stranu Hrvatima. I, ostali su na njihovoj strani.
The following user(s) said Thank You: strelica

Re: Jarac podznak Bik - genetski kod Srba... 6 years, 7 months ago #5583

  • Nikola
  • OFFLINE
  • Administrator
  • Posts: 1557
Pogledajte ovu emisiju Obavezno:


Re: Jarac podznak Bik - genetski kod Srba... 6 years, 7 months ago #5702

  • Nikola
  • OFFLINE
  • Administrator
  • Posts: 1557

Re: Jarac podznak Bik - genetski kod Srba... 6 years, 7 months ago #5705

  • Hajkula
  • OFFLINE
  • Gold Boarder
  • Posts: 194
Tekst koji je objavljen u Tabloidu

Srpski Samuraji

Svakog dana u Srbiji šest građana digne ruku na sebe, svake nedelje cele porodice stradaju od ruke bližnjeg svog. Glad, nezaposlenost i beznađe na vratima je skoro svake porodice. Može li neko da klonulima pruži nadu da život ima smisla, i kada će to vreme doći. O tome piše čitalac Tabloida Aleksa Mijailović, poljoprivrednik iz Rušnja

Kod većine stanovnika današnje Srbije lepotu življenja nadvladala je odvratnost življenja. U manjoj ili većoj meri prisutna je kod svih generacija a, najviše kod sredovečnih ljudi. Neverovatno je šta su sve te generacije doživele i preživele. Kao da su se na Boga gađale kamenjem.

Preživele su: ratove pri raspadu Jugoslavije, propast piramidalnih banaka, sankcije, bombardovanje od strane NATO - pakta, gorko razočaranje prevratom od 5. oktobra 2000. godine, tranziciju, tj. povratak najvulgarnijeg kapitalizma, i privatizaciju kojom je totalno uništena domaća ekonomija, već drugu deceniju mekanu okupaciju zemlje od strane Zapada, i još mnogo čega drugog nepovoljnog po njih.

Odvratnost življenja prisutna je i kod mladih generacija što i nije ništa čudno, imajući u vidu u kakvom su se društvu rodile i odrasle.

Razlozi za navedene odvratnosti svakako su mnogobrojni, i čaša se na kraju prelila. Siromaštvo, glad, nezaposlenost, neisplativost bavljenja bilo kakvim privatnim poslom, nepravde u neuređenoj državi, ukidanje mnogih čovekovih prava, čak tekovina opšteg razvoja ljudske civilizacije, kao što su pravo na lečenje i pravo na školovanje i mnogih drugih, vređanje nacionalnih osećanja i nacionalnog ponosa, tj. satanizacija naroda, vređanje zdravog razuma i medijska idiotizacija društva...

Sve u svemu, Narod Srbije zaboravio je i više ne zna kako izgleda normalan ljudski život. U njegovoj državi danas lepo žive samo političari, u užem i u širem smislu te reči, i lopovi, a to su uglavnom jedne te iste osobe. Po srpskoj vlasti svi su u društvu nerentabilni, osim njih samih, mada bi moralo da bude sasvim suprotno, jer, od kada je sveta i veka, vlast je uvek bila najnerentabilnija, jer nikada ništa nije proizvodila, već je oduvek živela na grbači naroda.

Odvratnost življenja prouzrokovana pre svega društvenom necelishodnošću, nesvrsishodnošću stanovnika današnje Srbije u mnogome podseća na sudbinu japanskih samuraja koji su raspadom japanskog feudalnog društva, i sve većom upotrebom vatrenog oružja, izgubili svoje mesto u društvu. Zbog svoje društvene neprilagođenosti, zbog toga što ih je vreme pregazilo, često su se u očajanju odlučivali na samoubistvo, posebnim ritualom poznatim po nazivu harikiri.

Izgubivši svoje uzvišeno viteško mesto u društvu sa mazohističkim samozadovoljstvom sekli su sopstvene utrobe.

Ako išta oličava odvratnost življenja, onda je to svakako čovekova utroba i zato su je samuraji i sekli. I najuzvišeniji um i najveličanstveniji duh i najplemenitije i najhrabrije srce i mnogobrojni čovekovi talenti koji se ispoljavaju radom ruku ili glasom ili okom ili uhom, zavise od najprizemnije, najvulgarnije i svakodnevne čovekove potrebe za hranom. Znajući, ili osećajući sve to, i videvši da više nikome nisu potrebni te da zbog toga nemaju od čega da žive, dok stomak neumoljivo traži hranu, samuraji su se od svih vitalnih organa svojih tela opredelili da dižu ruke baš na svoje utrobe.

Međutim, sličnost između situacije u kojoj su se nekada našli japanski ratnici - samuraji, i u kojoj se danas nalaze stanovnici Srbije, sastoji se samo u odvratnosti življenja proistekle iz društvene nesvrsishodnosti čoveka u društvu.

U svemu ostalome, razlike su zaista mnogobrojne, a među njima svakako je najznačajnija razlika u masovnosti. Samuraji su bili jedan tanak, specifičan sloj japanskog društva, dok se danas odvratnost življenja, možemo da kažemo bez ikakvog preterivanja, odnosi na sigurno više od polovine stanovnika Srbije. Zbog njene masovnosti i samoubistva su u Srbiji poprimila masovan karakter. Po javno objavljenim, obelodanjenim podacima u sredstvima informisanja u maloj, jedva sedmomilionskoj Srbiji se u proseku svakog dana dogodi po 6 samoubistava.! Aktuelna vlast je pokušala da relativizuje problem skorašnjim saopštenjem da se u proseku u Srbiji desi „samo" četiri samoubistva dnevno. Ne prijaju joj podaci, jer govore mnogo toga i o njoj.

Kada čovek u savremenom društvu postane suvišan, nepotreban, samim tim on je prinuđen da bude i neaktivan. Oko njega se više ništa značajno ne događa. A kada prestanu njegove društvene aktivnosti i nestanu bilo kakva dešavanja, onda nestaju i njegove mogućnosti za uspehom, za pobedom, za radošću...

Bez svake sumnje, u pitanju je masovna odvratnost življenja, jer da nije tako, tj. da Narod Srbije ima pozitivan stav prema sopstvenom životu, da ga voli i da mu je on lep, drag i mio, onda ga ne bi uništavao, već bi ga ljubomorno čuvao i najupornije branio po svaku cenu, pa čak i po cenu uništavanja života onih koji njihove živote ugrožavaju.

Ne mogu a da ne spomenem još jednu sličnost između japanskog i srpskog Naroda koju do danas, koliko ja znam, još niko nije istakao. Naime, za Japanski narod se odavno kaže da je to NAROD IZLAZEĆEG SUNCA. Sa svoje pak strane, Srbi svoje crkve grade tako da su one obavezno okrenute ka istoku, ikone svojih Svetaca obavezno stavljaju na istočne zidove svojih kuća i stanova, a takođe su im i groblja obavezno i prepoznatljivo okrenuta ka istoku. Dakle, i za Srbe može da se kaže da je to narod izlazećeg sunca tj. da je to narod okrenut Istoku.

Zato može bez preterivanja i da se postavi sledeće pitanje a to je: koje su to budale koje pokušavaju u poslednje vreme da nama Srbima ko golubima okrenu glave za 180 stepeni te da preko svojih leđa i guzica gledamo samo prema Zapadu?

Izlaz iz katastrofalne situacije u kojoj se današnje srpsko društvo nalazi, društvo koje je obolelo od smrtonosne bolesti koju smo nazvali odvratnost življenja, je samo jedan i on glasi: VERA U BUDUĆNOST, a nju ne poseduju, te ne mogu ni da nam je daju škrti, starački narodi zapadne Evrope koji su i sami sebe osudili na kolektivno samoubistvo samo sa usporenim, produženim, odloženim dejstvom.

Nju takođe ne poseduje ni jedna jedina sadašnja politička stranka niti politički pokret u Srbiji. Onaj ko bude ponudio našem celokupnom narodu, a ne samo odabranim pojedincima veru u budućnost, i ko ga bude ubedio u to da je ona sasvim realna, i da je ostvariva u praksi, spasiće državu Srbiju i njeno stanovništvo od totalne propasti.

Aleksa Mijailović, poljoprivrednik

Rušanj
The following user(s) said Thank You: Nikola

Re: Jarac podznak Bik - genetski kod Srba... 6 years, 7 months ago #5706

  • Hajkula
  • OFFLINE
  • Gold Boarder
  • Posts: 194
Već sam čula, pre par godina, da Pavelićevi unuci vode Srbiju a evo danas sam nešto o tome i pročitala. Koga zanima, izvolte tekst o takozvanom samoubistvu čuvenog Otporaša koji je ostao veran principima i zbog toga ubijen.

www.magazin-tabloid.com/casopis/index.ph...amp;br=282&cl=37


Sećanje na pravednika u vreme nepravde

Ko je ubio Brančiku?

Godišnjica je nerazjašnjene smrti Branimira Nikolića-Brančija, legendarnog Otporaša, koji je nađen obešen u parku na Paliću, pored Subotice (29. 3. 2010 ). Njegov bliski prijatelj Rajko Vujatović podseća na okolnosti pod kojima su umrli legendu vojvođanskog otpora protiv korupcije i tiranije

....

Pošto se približava godišnjica smrti našeg zajedničkog prijatelja, Branimira Nikolića-Brančija, tim povodom želim da vam se obratim ako možete da napišete mali tekst u vašim cenjenim i čitanim novinama.

Šaljem vam sliku broda, odakle je naš prijatelj otišao i nikad više se nije vratio, to veče smo zajedno napustili brod i pozvao sam taxi da nas odbaci sa Palića u Suboticu.

Branči me otpratio do parkinga gde nas je čekao taxi, i nije hteo da ide kući. Rekao mi je da čeka nekog i uputio se prema hotelu Prezident peške, i to je bilo oko 24 časa.

To veče je došao kod mene na brod oko 21 čas, bio je raspoložen i nije se ništa primetilo na njemu da želi da oduzme svoj život.

Zamolio me je da mu skuvam moju domaću kafu, i da mu sipam malu čašicu moje domaće rakije. Pogledao je vesti na tv-u, i svaki naš razgovor je bio sa pričom o budućnosti. Kod sebe nije imao nikakvu dokumentaciju, a niti bilo koji kanap. Rekao mi je da čeka nekog, pa da ide u neku akciju. Da će to biti bum, i ida će se čuti. Vise puta sam ga pitao koga čeka, nije mi hteo reći. Samo mi je rekao da me ti znaju, i da neće da dođu na brod.

Nekoliko puta je dobijao poruke na njegov mobilni, i par poziva gde je izlazio iz objekta van, i pričao. Rekao mi je ovako frende, ti kad budes hteo da ideš kuci, reci samo, a ja ću ih sačekati, jer stalno mi je govorio da su mu rekli krenuli su.

Spominjao mi je da ima dokaze da su praunuci Ante Pavelića u vlasti u Srbiji i u Subotici...

I da će to biti bum, kad se objavi ta državna tajna..Ko su ti unuci...? A navodno ima veze i sa pravoslavnom crkvom!

Po meni, Brančika nije davao nikakvu sumnju da želi da izvrši samoubistvo, kako to žele drugi da prikažu. Građani Subotice sumnjaju da su Brančiku ubili.!!

Bio je neustrašiv, hrabar, ponosan..pravedan...nepotkupljiv. Obijali su mu stan i krali dokumentaciju. Iskreno, verovao je samo u Vucića, da može da se izbori sa kriminalom..A ,nije verovao da će doći Vučić na vlast, pa je zato rekao sam revolucija može doneti promene.

Ja sad ne mogu da tvrdim da li bi i sad verovao u Vučića il revoluciju?

Istražni sudija je bio Molnar Ferenc, f.d. predsednika Višeg suda u Subotici, koji nije dozvolio hitnoj pomoći da se približi Brančiki dok je visio, što bi mafijaški rekli- da ga overe i da svi gledaju...kako će i drugi proći, ako krenu Nikolićevim putem.

Nisu utvrdili vreme smrti, jer smo se razišli oko 24 časa, pa nisu mene zvali na razgovor, gde je njegov telefon, mogli su uzeti listing, sa kim je razgovarao, dopisivao...itd...

Molnar je istragu zatvorio, a ja vas gospodine Brkiću molim da se medijski pokrene obnova istrage...Jer naš prijatelj nije znao ni pertlu redovno da zaveže, to nije šala, već istina, pitanje za inspektora u Subotici Zorana Bašića, koja vrsta čvora je bila?

Mene da su zvali u MUP, gledao bi koji je čvor. Imate više vrste čvorova, tako da nije jednostavno napraviti ni čvor za vešanje.

Molnar Ferenc je u službi mafije, a inače boluje od epilepsije...Pa se plaši da se ne otkrije da je nesposoban sa suđenje. A pije sa lekovima vinjak! Znam, jer smo zajedno bili članovi jugoslovenske levice, a u jednom momentu sam mu bio i predsednik. O Molnar Ferencu ću posebno da pišem. Brančika se najviše plašio Olivera Dulića, pa tek onda Jozefa Kase...

Pozdrav, sa velikim poštovanjem hrabrom i pravednom čoveku i novinaru Brkiću.

Rajko Vukojević, Subotica
Last Edit: 6 years, 7 months ago by Hajkula.

Re: Jarac podznak Bik - genetski kod Srba... 6 years, 6 months ago #5717

  • Uranka11
  • OFFLINE
  • Platinum Boarder
  • Slučajnost ne postoji
  • Posts: 869
Evo jedne šaljive pričice o Srbima (Saturn) preuzete sa sajta Zubarica (zubar - Saturn)...Priča je o srpskom inatu (Saturn), u ovoj šaljivoj priči nazvanoj - kurčenje!

A zašto je to baš za naš narod karakteristično? Pa zato što je Mars (muški polni organ -da ne budem prosta ) egzaltiran u znaku Jarca (Srbija)...

Link od pričice: www.zubarica.com/2012/09/10/politicka-is...ailovi/#.UXJyUaKBrv0

ps. još jedan dokaz za sve "neverne Tome" da je Srbija predstavljena znakom Jarca i Saturnom
Last Edit: 6 years, 6 months ago by Uranka11.

Re: Jarac podznak Bik - genetski kod Srba... 6 years, 6 months ago #5718

  • Nikola
  • OFFLINE
  • Administrator
  • Posts: 1557
hehehe...Dobar, i duhovit primer...

Re: Jarac podznak Bik - genetski kod Srba... 6 years, 6 months ago #5719

  • Nikola
  • OFFLINE
  • Administrator
  • Posts: 1557
A evo i jednog vica, koji je takođe dobar primer "da radi" Genetski horoskop Srbije (Jarac, podznak Bik) iz 1217 godine:

Zašto Severna Koreja nije pokrenula projektile i započela 3 svetski rat?

Zato što na to ekskluzivno pravo ima Srbija


U tom horoskopu imamo Mars (rat) u Strelcu (svetski) pa još u 7.polju (opet ratovi).
Mars je još u trigonu sa Jupiterom ...opet učestvovanje u Svetskim Ratovima...

PS
Dosta je bilo u Dva...ne treba više...
Last Edit: 6 years, 6 months ago by Nikola.
The following user(s) said Thank You: Hajkula

Re: Jarac podznak Bik - genetski kod Srba... 6 years, 6 months ago #5726

  • Hajkula
  • OFFLINE
  • Gold Boarder
  • Posts: 194
I u vicevima nam menjaju istoriju!

Onda nas je Bog pustio da se malo razmnozimo u Titovoj SFRJ, jer nas
je bilo premalo da bi nas neko satirao kako treba.
Razmnozise se Srbi u SFRJ i pomislise da je cela njihova.
Slovenci, Hrvati (ko nije pravoslavne vere ?), Bosanci, Makedonci, a naposletku i Crnogorci, ne
misljase tako i rekose Srbima:
Manite se Srbi snova o velikoj Srbiji i pustite nas da zivimo u nasim
zemljama i da sami sebi gazdujemo
Srbi iz Beograda porucise: Kurac cete da budete glavni! Mi smo glavni!!!
Onda svi oni isterase Srbe iz svojih zemalja u Srbiju, gde im je i mesto.

Falsifikuju istoriju na sve načine, pa i u vicevima, što je mnogo, mnogo je.
Last Edit: 6 years, 6 months ago by Hajkula.

Re: Jarac podznak Bik - genetski kod Srba... 6 years, 6 months ago #5822

  • Uranka11
  • OFFLINE
  • Platinum Boarder
  • Slučajnost ne postoji
  • Posts: 869
Baš kad je Mesec u Jarcu (Srbija), nailazim na sledeći tekst:

Србија: Магарци су наш бренд који тражи Европа

У резервату Засавица одржава се необична манифестација – Дан магарица. Петнаестак екипа такмичило се у справљању магарећих паприкаша

Магарац је на Балкан стигао хиљаду година пре нове ере. Снажна животиња, углавном служи за пренос терета у најтежим условима, није захтеван за исхрану, а од њега и месо и млеко. Епитети „глуп“ и „тврдоглав“ као магарац употребљавају се за опис карактерних особина људи. У част овој животињи на Засавици се одржава манифестација „Дан магарица“.

Магарац може да доживи и 40 година, тежину до 250 кг – говори Слободан Симић, управник резервата Бара Засавица, док се такмичари спремају за кување магарећег паприкаша.

А варјаче и котлиће спремиле петнаест екипа из Шапца, Земуна, Новог Сада и Београда.

- Једва чекам да пробам такмичарске паприкаше – каже Павле Марковић из Сомбора.

Али то није све у Визиторском центру на Бари Засавици. Десетак удружења жена је изнело рукотворине.

- Већ две године покушавам да осмислим оригинални сремски сувенир – тајанствена је Ана Антонић, председник удружења „Рукотворина“ из Сремске Митровице.

Александар Љубичић имао је пуне руке посла. Води магарца за оне најмлађе, који су желели да га јашу.

- То се модерно каже магарећи такси – исправља нас Љубичић, док шета магарца, а на њему седи девојчица Лена.

Сви они који још нису пробали сир „пуле“ могли су јуче. Ово је међу скупљим сиревима, за чији килограм се даје и 1.000 евра.

- Цена делује папрено, али за један килограм сира треба 25 литара млека, а то је количина која се од једне магарице намузе за пола године. Од једне дневне муже на Засавици добију се три-четири литра млека – објашњава управник Симић.

Тренутно на фарми има 130 магарица.

link:srbin.info/2013/04/srbija-magarci-su-nas...d-koji-trazi-evropa/

Inače, magarac je takođe u simbolici znaka Jarca...Postoje priče o njegovoj tvrdoglavosti (Jarac), kada se zainati (Jarac) stane i neće da krene da krene dalje (Jarac), često se reč "magarac" koristi kada želimo nekog da uvredimo (Jarac), magarac često vuče ili nosi neki teret (Jarac). Mesec (mleko) u Jarcu (magare) je u izgonu, zbog čega on daje veoma malo mleka....
Last Edit: 6 years, 6 months ago by Uranka11.
Time to create page: 0.67 seconds