Repetitio Est Mater Studiorum - II deo

September 14, 2010 General by vajner rudolf

See full size image

Vrlo često se vide konstrukcije ljudi koji su ili iz naučnog sveta ili misle da nešto o nauci znaju, kako je neverovatno ili nemoguće ili čudno razmišljanje o 'delovanju planeta na čoveka'. Pri tome u argumentaciju unose bezbrojne mehanizme koje poznaje fizika današnjice; od teorije gravitacije do elektromagnetske teorije. Pre nego što objasnimo princip na kojem se zasniva istinitost Astrologije, moramo jasno reći:

 

Planete ne deluju na čoveka u smislu Newtonove mehanike! Između gravitacijskih ili talasnih ili bilo kojih drugih matematičkih jednačina bilo koje planete i ljudskog života ne postoji klasična uzročno-posledična veza, kako se to (bez razumevanja materije) stalno i iznova ponavlja.

Dakle, taman da nauka i za milion godina otkrije neku sasvim drugu fiziku, čak ni tada priroda povezanosti neba i zemlje, na kojoj počiva Astrologija i njen pogled na svet, neće biti kauzalna!

Ovo je pre svega važno za astrologe. Oni sami prvi to moraju shvatiti iz prostog razloga što razmišljajući i govoreći drugačije čine medveđu uslugu Astrologiji samoj jer time pokazuju elementarno nerazumijevanje materije kojom se bave. Porazno je kada neko kaže da se bavi Astrologijom a celi njen pogled na svet svodi na kauzalnu mehaniku. U takvim okolnostima, treba biti realan, nemamo ama baš nikakvog kredita gledati moderni naučni svet sa prekorom i žaljenjem što nas napada.

Dakle, krenimo redom...

Stoicizam je u svet filozofije doneo ideju o sudbini. Sudbina, prema njihovom gledanju, predstavlja natprirodni, univerzalni zakon prema kojem se ponaša sve što postoji. Dalje, stoici smatraju da taj zakon nema ograničenje delovanja već da deluje u celom univerzumu. Svrha čovekovog života nije u izigravanju zakona ili u smišljanju nekog svog novog zakona postojanja, već sve što živi stvor sme, treba i mora činiti je upoznavanje sa prirodnim zakonima po kojima sve postoji i posle upoznavanja, pronaći svoje mesto u njemu. Ovako široka uloga čovekovog postojanja jasno oslikava stoičku ideju o neraskidivoj povezanosti svega što postoji. Ova povezanost, međutim, nikako nije kauzalna, već se događa na najdubljem, elementarnom nivou. Ona, naime, proizlazi iz tzv. prvobitne uređenosti celog univerzuma pa tako uviđamo da se zapravo radi o tome da celi univerzum (a time i sve što u njemu postoji pojedinačno) – ima svoj smisao. Da nije plod puke slučajnosti, a još manje haosa bez pravila, već da celi svemir počiva na itekakvom, pretpostavljenom redu, a koji je ustanovljen u trenutku postanka. Ovime se vrlo lepo može pokazati kako niti između Astrologije i vere zapravo ne postoji apsolutno nikakav sukob. Vratimo se na (ne)kauzalitet. Dakle, ako shvatamo svemir kao sveukupnost međusobno beskrajno isprepletenih entiteta (događaja) čija veza nije kauzalna već posledica postojanja smisla i reda u trenutku Stvaranja, onda sasvim novi momenti izbijaju na površinu i kauzalitet postaje presiromašan (u filozofskom smislu) za objašnjenje. Uzmimo primer: Neka imamo časovničara koji ima dva potpuno različita sata. Recimo, jedan digatalni i jedan klasičan, analogni. Neka oba sata namesti na identično vreme i u istom trenutku ih pusti u rad. Kada ta dva sata vidi neko ko ne zna uopšte šta su to satovi, vrlo lako može pasti u zabludu. Naime, može npr. posmatrati sat sa kazaljkama i videti da kada se kazaljka poklopi sa pozicijom podneva, da se i na digitalnom satu mijenjaju brojke. Tako može zaključiti da kazaljke 'utiču' da se brojevi promene. Ista je stvar i obrnuto, posmatra li digitalni sat, može zaključiti da 'na neki mističan način' promena brojeva uzrokuje pomeranje kazaljki. Međutim, niti jedan zaključak nije tačan jer posmatrač nema u vidu časovničara koji je pre puštanja u rad oba sata namestio na isto vreme, a pri proizvodnji, kao unutrašnje svojstvo svakog sata posebno, odredio je da i jednome i drugome, iako odvojeni – sekunda jednako traje. Rezultat je jasan: dva potpuno odvojena entiteta bez ikakve kauzalne veze među sobom deluju potpuno sinhronizovano, toliko savršeno da čovek zabunom može pretpostaviti čak i direktnu uzročnost.

U našem primeru, jedan sat su planete i njihov hod, drugi sat je je hod čovekova života. Iz tog razloga, mi ne smemo reći da planete 'deluju' na čoveka u smislu u kojem reč 'deluju' shvata Newtonova mehanika. Prikladniji opis je - planete opisuju čoveka! Kao što jedan sat može poslužiti kao opis stanja (trenutnog vremena) drugog sata, tako je i u ovome. Činjenica da celi mehanizam radi, počiva na sveopštoj sređenosti univerzuma koja je uspostavljenja u trenutku Geneze.

Svaki sat deluje isključivo i autonomno na osnovi karakteristika svog mehanizma. Tako, kada kažemo npr. da nije moguće izbeći neki Sudbinu, mi pod time ni u kom slučaju ne mislimo 'planete ne dozvoljavaju da se nešto u čovekovom životu desi' već nešto mnogo dublje: Čovek sam ne dozvoljava da se nešto u njegovom životu desi (ili ne desi)! Uvek treba imati na umu da svaki sat deluje isključivo na osnovi svojih ličnih karakteristika. A drugi sat nam služi kao opis prvoga. Time dolazimo do ključnog zaključka: Planete ne služe Astrologiji da bi se pronašlo njihovo delovanje na čoveka u smislu aktivne planetarne zabrane ili dozvole za bilo kakav događaj, već nam planete služe da pobliže razumemo i dokučimo šta to lična čovekova priroda njemu samom dopušta ili ne dopušta učiniti! Naravno, uvek treba imati na umu da ovo sve ne bi bilo održivo kada bi postojanje sveta (univerzuma) bilo zasnovano na haosu. Ovaj mehanizam može funkcionisati jedino ako univerzum shvatimo kao smisleno delo koje ima svoja pravila postojanja koja, u svom domenu, svojim postojanjem dokazuje i život svakoga od nas. Veza između čovekovog života i položaja planeta mnogo je zamršenija i, da tako kažemo, intimnija nego što to može opisati uzročno-posledični odnos. Naprotiv, ta veza je ono kroz šta se svakim trenutkom i uvek iznova ponavlja činjenica da celi svemir, pa tako i mi kao njegov neodvojivi deo – ima smisao.

Dobar izvor nadahnuća i uvida u ove teme mogu se naći u delima filozofa Stoe. S druge strane, jedan dobar primer funkcionisanja sistema koji nisu međusobno vezani kauzalnošću a ipak deluju sinhronizovano, je Leibntzova teorija monada (monadologija). U svakom slučaju, koga zanima, u tim referencama naći će vrlo dobra, dodatna objašnjenja ovih principa.

Comments 

 
0 #4 marija c 2010-09-16 14:11
Zanima me kakvi su bili aspekti u momentu pisanja teksta..pozdrav
 
 
0 #3 andromeda 2010-09-16 09:04
Mislim da je ovakve tekstove bolje objavljivati u rubrici Tekstovi gd eih mozemo integralno citati i onda dati svoj komentar.
 
 
0 #2 2010-09-15 17:30
Moram da kažem da su oba teksta zaista odlična, ako se izuzme negiranje značaja Newtnove mahnike (Newton je bio najveći naučnik ikada - Ajnštajn običan plagijator). Tačno je da su ljudi postali ljudi kada su postali svesni protoka vremena, ali hoću da ovom prilikom i ukažem na jedan problem s kojim smo mi (mislim na ljude) suočeni pri donošenju odluka - naime pošto mi vreme vidimo linearno, tj. sadašnjost kao tačku u kojoj se sreću budućnost i prošlost mi (sem Astrologije) nemamo ni jedan drugi mehanizam koji koliko toliko može da nam pomogne u donošenju odluka koje se tiču budućnosti. Ono naravno što je apsurdno jeste da ako čovek zna budućnost - izgleda kao da može da je promeni - ali od sudjenog ne može da se pobegne. Kada su u nekom rudniku izginuli rudari - rudar koji taj dan nije otišao na posao poginuo je kod kuće menjajući sijalicu. Sudjeno mu je bilo da umre i primer onoga što Nikola piše - ako izbegnemo jedno - sačekaće nas drugo.
 
 
+5 #1 Nikola 2010-09-15 13:20
Čovek sam ne dozvoljava da se nešto u njegovom životu desi (ili ne desi)!

Besmislica, ako sam ovo dobro razumeo...

Bilo je situacija za koje nisam želeo da se dese, a da sam to video ranije u svom horoskopu (mislim na sled događaja), pa mi sve to i desilo, iako sam pokušavao to da sprečim - Jednostavno, sve što imaš u horoskopu to ti se desi, hteli mi to ili ne, bilo da je to nešto loše ili dobro.

Možemo samo da ublažimo nešto loše (ili da se previše ne iznenadimo i da se previše ne nerviramo zbog toga), i ništa više.