Repetitio Est Mater Studiorum

September 13, 2010 General by vajner rudolf

See full size image

Ponavljanje je majka učenja, zato ponavljajmo, ponavljajmo i stalno – ponavljajmo! Bez obzira znamo li napisati 10 logičnih rečenica o nečijoj natalnoj karti ili ne znamo čak ni poredak planeta, ako razmišljamo o Astrologiji uvek i bez izuzetka moramo imati na umu njene osnovne postavke. A pogotovo se tome moramo vraćati u slučajevima kada primetimo da su one zanemarene, pogrešno shvaćene ili se nedovoljno poznaju. Dnevno smo svedoci različitih slučajeva i zato na samim astrolozima leži odgovornost da strpljivo i sistematično ponavljaju stvari bez kojih Astrologija kao takva nema smisao.

Bezbroj je objanjenja kako zvezde deluju na ljude, isto tako je bezbroj reakcija na ta objanjenja, ali se teko oteti utisku da i jedno i drugo vie ima veze sa eljom kako da stvari funkcioniu nego sa nekim pravim poznavanjem teme. Krenu?emo od astrologa samih poto su za egzistenciju nekih najve?ih zamerki Astrologiji krivi oni sami i to pre svega nedovoljnim poznavanjem sri astrolokog pogleda na svet, a onda i nedovoljnim radom na objanjenju tih principa iroj javnosti.

Ovaj tekst, jedan je u moru pokuaja sistemati?nog pristupa temi Astrologije. U tu svrhu, nabroja?emo neke osnovne zamerke koje se naj?e?e ?uju i istovremeno dati odgovore na njih; u svrhu prirodnijeg i normalnijeg dijaloga klasi?nog nau?nika i astrologa.

Zadatak Astrologije

Za po?etak, potrebno je razumeti razlog radi kojeg bi Astrologija uopte i postojala?

?oveku je imanentna potreba snalaenja u okolini u kojoj se nalazi. Ne samo imanentna, ve? kao i svim ivim bi?ima, apsolutno neophodna za preivljavanje. Svaka vrsta trai i nalazi svoj na?in orjentacije unutar okoline u kojoj egzistira. S tom razlikom to sve druge vrsteceli proces obra?uju instinktivno i po unapred (genetski) zadatim obrascima. ?oveku je, uz tu, (do)data i osobina svesti. Glavna karakteristika svesti je sposobnost opaanja, razmiljanja i zaklju?ivanja, a pozornica koja omogu?ava proveru zaklju?enog je vreme. Kako veliki astrolog, Mile Dupor kae: ?ovjek je istinski postao ?ovjek onog trena kada je spoznao protok vremena! Iz prostog razloga to se u vremenu ogledaju zakonitosti sveta u kojem ivimo. U njemu se ogledaju, potvr?uju ili opovrgavaju. Do ovog mesta, jo uvek ne postoji nerazumevanje izme?u Astrologije i klasi?ne nauke. Do ovde su potpuno saglasne. Razilaenje, me?utim, stupa na scenu kada se do?e do pitanja pogleda na svet i metode.

Od doba prosvetiteljstva pa na ovamo, od kada se desila velika reforma u nau?nom svetu i kada se zapravo nauka otu?ila od sveta u kojem ivi (Baconov pogled na nov nau?ni metod), Astologija ostaje na putu neraskidivosti subjekta i univerzuma dok se nauka istrgla iz tog konteksta i otisnula se na nesiguran put prema neostvarivoj ambiciji apsolutne objektivnosti.
Nau?no prihvatljiv doga?aj tada je definisan ovako: nau?na je ?injenica samo ono to moe bilo ko bilo kada u bilo kojem trenutku pod istim uslovima ponoviti i dobiti isti rezultat.

Astrologija pak tvrdi: To vai u polju nauke, me?utim u polju ivota ne moe vrediti nikada. Dokaz ovoj tvrdnji je vrlo jednostavan; pogledamo li oko sebe, ukupnost (doivljaja) jednog ljudskog ivota ili ?ina bilo kojeg ?oveka ne moe nikada sa istim rezultatom ponoviti (proiveti) niko drugi.

Ovom osnovnom razlikom krenule su sve ostale rasprave, a one se svode na slede?e: Astrologija je neukalupljiva u preuske okvire klasi?ne nauke kakvu poznajemo danas jer je klasi?na nauka siromanija upravo za ivog ?oveka. Funkcionalizam dananje medicine eklatantan je primer ove razlike. Pre je medicina imala jedan holisti?ki, ukupni pristup ?oveku kao celini. Danas, sa bezbrojnim poljima vrlo uskih specijalizacija medicina ?oveka vie posmatra kao heterogeni skup najrazli?itijih funkcija ?iju me?usobnu vezu vie ili manje zanemaruje.

Upravo to je neto to Astrologija ne eli i ne moe dopustiti jer njen osnovni predmet interesovanja je svet gledan o?ima ivog ?oveka, a on je uvek jedinstven, neponovljiv i u krajnjoj liniji, neuhvatljiv u potrebu potpunog svo?enja na funkcije, kakvu zahteva moderna nauka dananjice. Astrologija gleda i uvek ?e gledati na ?oveka kao neodvojivi deo univerzuma; ro?enjem svakog ?oveka iznova se obnavlja tajna ve?nosti manifestovana kroz jedan konkretan ivot. Vreme i doga?aji u njemu tako postaju pozornica misti?ne tajne kroz jedinstven odnos ivog ?oveka i (celog) Univerzuma koji ga okruuje. Ve? iz ovoga polako moemo naslutiti odgovor na jednu od osnovnih zamerki Astrologiji...

Geocentri?ni sistem

Zato Astrologija koristi geocentri?ni sistem planeta kada je poznato da je relevantan heliocentri?ni?
Odgovor je trivijalan: Zato to iv ?ovek tako vidi svet i svet tako deluje na njega.

to to zna?i? Da Astrologija negira heliocentri?ni sistem? Naravno da ne. Da je Astrologija zastarela jer koristi stara znanja? Tek to ne! Situacija je mnogo jednostavnija. Kao to smo rekli, osnovni predmet interesovanja Astrologije je iv ?ovjek i njegova interakcija sa univerzumom. Dakle, kao to je u realnom ivotu subjektivnost i subjektivni doivljaj i ose?aj sveta osnovni pokreta? svega ivota, Astrologija, za razliku od moderne nauke, ne moe dopustiti zanemarivanje te ?injenice. Uzmimo primer: probudite se u zatvorenoj kocki i ustanovite da ne stojite na podu ve? lebdite na pola kocke. Vi u tom svetu postojite i egzistirate i prema tome se i upravljate. Takvi njegovi efekti na vas ostavljaju uticaj i to je jedini direktan odnos vas i vae okoline. Sasvim je druga stvar vaa mogu?a elja da iza?ete iz svoje subjektivne situacije i pokuate zamisliti kako taj va svet u kocki izgleda posmatrano iz nekog drugog ugla. Recimo, moete prirodno, zaklju?iti da se nalazite daleko od bilo kakve velike mase koja ima gravitacijsko polje i radi toga levitirate. Me?utim, tako?e je mogu?e da kad otvorite prozor svoje kutije shvatite da se nalazite unutar aviona koji pada slobodnim padom. U svakom slu?aju, koje god objanjenje vaeg levitiranja bilo, ono to na vas uti?e i to je za vae stanje vano je efekat levitiranje.

Analogija je i vie nego jasna. Uzmite bilo koju skicu heliocentri?nog sistema i odgovorite na jednostavno pitanje: Odakle to ?ovek gleda svet da bi na Sun?ev sistem video tako kako je prikazan na skici? O?igledno, negde izvan njega. Jer, gledano sa Zemlje, ili jo bolje re?eno ivljeno sa Zemlje, ?ovek je centar univerzuma, prostom ?injenicom to je za nju vezan, ona je ta na kojoj se razvio kao vrsta, ona je ta na kojoj ivi svoj ivot. A, ako se veruje da sve ima svoju svrhu pa tako i ivot ?oveka, onda je jedino prirodno da je interes vezan za mesto na kojem se taj ivot i odvija. Dakle, pojednostavljeno, Astrologija vidi svet onako kako ga vidi konkretan, ivi ?ovek. A naa svest ga uvek vidi tako da iz sebe gledamo sve oko sebe. I to ne da se ne kosi sa nau?nim modelima, naprotiv, ono je prema njima potpuno indiferentno. Nema te nauke i nau?ne metode koja bi ?oveku promenila doivljaj sveta u smislu njegove vezanosti za pojave koje doivljava. One su neraskidivo vezane za mesto na kojem se doga?aju; na tom mestu nas univerzum zati?e, na tom i samo na tom mestu se doga?a spoj ivog ?oveka i neshvatljive beskona?nosti.

U skladu s tim, ne moe stajati prigovor Astrologiji o zastarelosti geocentri?nog sistema jer da nauka otkrije da se objektivno stvari ne odvijaju niti ovako kako trenutno znamo nego po nekom novom zakonu, Astrologija ?e opet ostati neraskidivo vezana za geocentrizam. Ne radi njegove zastarelosti, ve? radi toga to je neodvojiva od ivog ?oveka ?iji deo je i subjektivnost. Samim tim, ovaj prigovor, nakon odre?enog vremena razmiljanja o temi postaje bespredmetan.

Uz jednu vrlo bitnu napomenu: Sistem koji koristi Astrologija nepravilno je zvati geocentri?nim, ta?nije bi bilo zvati ga antropocentri?nim, iz razloga to se svaka natalna karta izra?unava tako da u centru nje nije centar Zemlje nego mesto na kojem ?ovek stoji. Sistem astrolokih ku?a se, naime, izra?unava prema mestu na kojem se ?ovek ra?a i to treba imati na umu. Dakle, ?ak ni geocentri?ni ve? antropocentri?ni. Iz proste ?injenice to Astrologija ne trai samo objektivnu istinu, ve? ukupnu istinu koja sadri i specifi?nost svake ljudske jedinke pojedina?no.